Учитељ

412 УЧИТЕЉ

омање гомилице, које су слободно хтеле да употребе остатак времена што им је остало до вечера на расположењу. Све што смо видели чинило је утисак изванредан. Директор инхалаторијума, лекар, био је тако љубазан, да је одржао читаво предавање скупљеним учитељима о лечењу у овом одељењу, а инспектор бање г. Холуби није пожалио труда да сакупљеним учитељима покаже све бањске знаменитости и објасни свакоме, који би се на њ обратио.

Ја и Јова, у друштву са г. Јос. Крумпхолцом учитељем из Бистрице, у пријатном разговору, прошетасмо по Лухачевици, варошици, где смо, међу осталим вилама разних народности, видели и две српске: „Милицу“ и „Србију“, што нас је пријатно изненадило. Мрак се већ хватао, те с тога се вратисмо у бању. Вечералн смо у другој бањској ресторацији. За заједничким столом, сем мене и Јове, били су још г.г. Крумпхолц, Завада, г-ћице: Марија Тумова, Христа Травничкова и Стејскалова, — све учитељи-це ческе, затим гл. Марјан Јакимовски, Иван Буцмањек и Иван Стронски учитељи из Галиције. Весео разговор често се мешао са озбиљним објашњавањем просветних прилика у разним словенским земљама. Питања и одговори летели су као из рукава. Мало друштванце било је врло пријатно.

Ну, док смо ми овако безбрижно вечерали и пријатан разговор водили, дотле је вредна Управа Савеза Словенских Учитеља у Аустрији, у суседној соби, одржала и други састанак, на коме је прочитана и редигована одлука о осуди гоњења учитељства, коју је написао г. Скала, и која ће се послати свима народним заСтупницима у делегацијама. Решено је и то, да се преписка, коју ће тајник водити, врши на пољском језику до идуће године. Умољен је г. М. Хајни да се брине о томе, да сви чланови Управе добијају органе појединих учитељских друштава, календаре и шематизме учитељске, како би цела Управа била информисана о раду појединих земаљских учитељских организација. Најзад је решено, да се трећа седница Управе Савеза одржи о божићњем распусту.

После вечере позвали су нас на заједничко пријатељско вече „па Биде“. То је осамљена пивница у брду, опкољена шумом, саграђена у стилу моравске сељачке куће, коју Моравци зову „буда“, као што би ми, за наше просте планинске куће рекли „брвнара“ или „кулача“. Кад смо тамо стигли, кућа је била пуна гостију: све самих учитеља и учитељица, а поред њих и по који гост, добар пријатељ учитељства. Заступљене су биле готово све словенске народности. Сем нас двојице Срба, било је делегата Малоруса и Пољака, Чеха, Мораваца; Русе је представљао професор прашке трговачке академије г. Борис Маркович, а Словаке г. П. Блахо бањски лекар у Лухачовици. Ово заједничко вече проведено је врло интимно, срдачно и весело. Низале су се здравице, песме словенске, досетке, шале а било је грљења и братимљења. Отишли смо на спавање око пола ноћи, али је већина друштва и зору дочекала.

(Свршиће се).