Учитељ

344. учитељ

али више ради вежбања у усменом исказивању мисли, а ни у ком случају не сме то прећи у механизам.

Па и у старијим разредима, где се мора да тражи слободно и самостално исказивање мисли и понављање у целини, потребна су овда-онда и питања, којима наставник хоће да се увери да ли ученици разумеју научено, и да их изазову да се изјасне и о ономе што би они иначе прећутали без тих питања. Зато се ова питања и разликују од оних у нижим разредима што се тиче њихова циља.

Сем овога од старијих се ученика мора тражити да репродукују веће одељке, па и читаве одсеке, да их рашчлане или доведу у везу. За ово су питања много пространија, и, ако ученици могу на њих лепо да одговоре, онда је то доказ да су градиво савладали како треба. Али се често увери наставник, да на оваква питања не могу да одговарају, и ако су раније знали појединости. То је опет доказ да градиво није утврђено и да није било ТУ. ступња у вишем обиму. Наставник мора претходно да сам размисли и припреми тај посао, па онда код сваког градива да се то ради, и онда се неће непријатно изненадити ни код слабијих а камо ли бољих ученика. За ово спремљена питања дају прилике да се градиво на разне начине везује, те понављање и није досадно, а при том особито помаже утврђивању градива.

У понеким уџбеницима овака су питања истакнута на крају појединих одсека, али их не треба примењивати у настави ни за усмено ни за писмено понављање док их наставник претходно не испита и не размисли о њима сам. :

8. Према свему реченом понављање мора бити с разумевањем а не механичко. Ученици треба да понављају својим речима, слободно, лепо, јер је главно да запамте садржину а не ред речи.

У непромењеном облику морају се понављати само песме, пословице, загонетке, изреке из Св. Писма, молитве, које су ученуци прво потпуно схватили. Ну ла ово понављање не би било заморно, морају се често мењати ученици који ће речи правилно да наглашују и изговарају, а где је потребно и да се пева, да би настава била живља и милија.

9. Особита врста понављања у нижим разредима јесте говор по такту ч у тору. Ово се примењује: 1. да се запамте извесне речи, имена наша или туђа а тешка за изговор; 2. да се запамте нека на часу изведена правила или неки стихови и изреке; 3. да се изазове свежина и живост у настави, кад прети опасност да наступи мртвило (на пр. због жеге); 4. да се код ученика новајлија