Учитељ

516 У ЧИ но ЈБ

његов послужитељ морао сикиром по лицу, објашњавати тој моралној руини оно што је она требала да зна. Нашло се за потребно да се распита о томе липу, па је чак и полициска власт (не зна се одкуд она пракса) била позвата да да свој судо овој индивидуи. И после свега отпуштен је тај бивши човек — али само за кратко време. Сад је опет послат да усрећи једну школу у месту, где људи у истини воле школу и веома жудно очекују учитеља — просветитеља, тешко њима!

Већ сви увиђавнији и разборитији људи увиђају: да је боље да школа буде годину две затворена, него да сеу њу место учитеља, шаљу сумњиви типови, који врло „лако и на један лаки потпун очигледан начин компромитују и школу и учитеља, у очима оних људи, који и школу издржавају и у њој децу своју школују.

Ми морамо наћи више средстава, за наше школе и што је врло важно, морамо та средства рационалније пласирати. Ми смо налазили, кад год је требало, срестава за многе друге сврхе, па их морамо наћи и за школе наше. Ми морамо потпуно санирати наше школске прилике и једаред озбиљно и са много истинске пажње приступити решењу учитељскога питања (ја нарочито обилазим израз „бедно стање“, а коме оно изгледа друкчије нека дође „да очима види“ које је апсолутно немогуће одвојити од школескога питања).

Кад добијемо више срестава на школе, кад озбиљном у духу времена реформишемо наш школски закон, тек ће онда нестати потребе, да у школу уводимо личности, које ничега заједничког са школом немају и које јој само невоље њене увећавају.

Треба, свакако што пре, престати са праксом постављања вршиоца учитељске дужности, што као да нема ни законског ослонца. Ми би у томе случају имзли истина неку више затво. рену школу и са формалне стране, али би школска врата била затворена пред онима, који се у њу склоне колико „да презиме зиму“. Ствар потпуно стигла за решење, не треба је одлагати.

ЛЕСКОВАЦ. М В НИ.

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СПОВЕНСТВУ

Српско учитељство у Аустро-Угарској

5. 6. и 7. новембра ове године одржана је у Новом Саду, тој српској Атини, скупштина учитеља српских вероисповедних школа из целе карловачке митрополије, (тј. из Троједнице, Бачке Баната и Барање) ради претреса нове школске уредбе, коју мисли да пропише Српски Народни Црквени Сабор, као највиша