Учитељ

922 УЧИТЕЉ

виђају, договарају, поучавају, помажу, јадају, веселе, храбре и одушевљавају у свом свеколиком послу. Ове тековине и установе српских учитеља видан су и вечити спомен њихове вредноће, свести и слоге. Оне ће потомцима служити као пример тих врлина и потстрек на сложан рад за свој ред, своју школу и народност. Свима њима мора се одати признање и честитати оваки успеси. А вајвећа заслуга и признање за све то, јесте ове Гг. г.: Аркадија Варађанина управ. В. Девојачке школе у пенз. Ђоке Милића учит. Мите Петровића, сад. управ. В. Дев. Школе и Ђоке Михаиловића учит. иницијатора и главних руковалаца ових установа. На њих старе треба да се угледају млађи, јер на млађима, свет остаје! Све су ово красне установе, којима се ово српско учитељство може подичити. Све ове учитељске установе поучан су пример нарочито за нас, који би требало одавно да имамо све ово.

Врло велики значај по Српство у овим крајевима има добро уређена школа и одушевљено своју народност учитељство. Школа народ и учитељство чине једну целину и морају стајати у потпуној хармонији. Зато је и Српски Народно-Црквени Сабор поклонио озбиљну пажњу новом школском уређењу, које има да задовољи и оправдане учитељске захтеве и да одговори што боље сувременим народним потребама.

Ђ. СО. Којић, учитељ.

Српско учитељство у Турској

Свакога дана потврђују се вести, да наш народ у Турској преживљује мучне и тешке дане. Школе се затварају учитеље прогоне, а живот свакога Орбина изложен је опасности. Земљорадња је примитивна, занати су стали, а индустрија је никаква. Наш народу Турској много је културно заостао иза нашег народа, у осталим крајевима. То је баш и покренуло све увиђавније и ревносније Србе у Турској, те су прегли да сами оснују једно културно-економско друштво по угледу на „Просвету“ у Сарајеву и „Привредник“ у Загребу. Томе друштву биће циљ, да прикупи око себе наш народ у Турској, да га културно и материјално подигне и да пробуди његову свест о народности.

Поздрављајући топло и свесрдно овај културни и родољубиви покрет Срба у Турској, хоћемо овом приликом да проговоримо и коју више о данашњем мучком стању, у коме се гуши српска школа и шосвета у Турској.

Борба, која се води око независности српеких школа у Турској, никако се не приводи крају. Од српске стране чинило се све што се могло учинити, али кад код турских званичних кругова нема искрености, неповерењем се није могло ништа постићи. Сад се опет у овом погледу испречила једна већа и замашнија незгода. То је нови закон о учитељима у Турској. Још раније учитељима су дата извесна обећања, на основи којих су жељно