Учитељ

~

КЊИЖЕВНОСТ 581

Поред књига и расправа о рачунској настави у основној школи, које већ имамо у толиком броју, у оригиналу и преводу, нека је и ова књижица топло препоручена нашим друговима у раду и позиву. У њој се, лако и разумљиво, износи наставницима, постшајање бројних појмова, протумачених са психолошког гле: дишта. На тај начин, они који је прочитају, могу лако доћи до правилног метода при предавању рачуна у првом разреду основне школе. — Књижица може да се добије преко уредништва „Наше Школе“. — Кличевац.

Ст. М. М. уч.

Српска Школа, лист за унапређење наставе и школског живота, година прва. Власник и одговорни уредник Д. Димитријевић, Скопље. Прва Српска Штампарија „Вардар“ Д. Димитријевића. 1910. год.

И још смо у једној добити. Поред „Српске Школе“ у Сарајеву и „Школског Гласника“ у Новом Саду, тих добрих педагошких листова, који излазе у српским неослобођеним земљама, и које учитељи уређују и издају, — у српском граду Скопљу, у престоници нашег цара Душана у Старој Србији, почео је да излази од почетка 1910. године нов педагошки лист са горњим насловом. Иако је у рукама човека који по професији није учитељ то ипак у њему највише сарађују учитељи, особито учитељи из Старе Србије и Македоније. Поред тога лист доноси често и радове наших признатих педагога, као Окановића, Протића, и др. А редовне сарадник на листу јеиг. А. Марић, наставник Мушке Учитељске Школе из Скопљу, — педагог. Он је управо и прави уредник овога листа. Од њега је у овоме листу до сада изашло неколико добрих чланака из примењене педагогије, или методике, који су од особите вредности за учитељске прилике у Ст. Србији и Македонији. Само један његов чланак не можемо у свему да одобримо. Г. Марић доказује како су буквари у основној настави више од штете но од користи, и да их за то треба напусетити. Мисао и сувише слободна. Нама се чини, да неуспеху, у елементарном читању, нису толико криви буквари, колико довољно непознавање савременог начина шчитавања. Јер наставник, који правилно предаје шчитавање у првом разреду основне школе може и без буквара, као и са букваром, да постигне одличан успех у читању. Али је г. Марић, у неколико и у праву кад напада оне букваре, који дробе речи на слогове, те тако сметају правилно шчитав»ње и гоне наставнике, да и данас употребљују осуђено и преживело срицање. Јесте, малом ђаку, коме је лепо и правилно показано шчитавање, лакше ће бити да прочита реч „Милан“, написану без поделе на слогове, но с поделом („Милан“), које га и буни и мучи.

Лист има обичај да и прештампава одабране радове наших истакнутих педагошких писаца. И то није рђаво. Боље је добру

34%