Учитељ

· 550 У ЧИ Рава ЈБ

жалоснија слика излази пред очи, кад упоредимо рад ческих и наших обласних учитељских дрштава; док је први обилат и пун садржине, други је штур и нехатан.

У селу Ујезду требало је чекати на полазак воза више од 40 минута, с тога се цело друштво сложи да походи школу у овоме месту. Наше пртљаге остависмо на станицу па се кренусмо пешке. У веселом разговору брзо стигосмо у главну улицу сеоску, у којој је школа, двоспратна зграда али старог типа, види се, да је одавна саграђена. О унутрашњем реду и чистоћи немогу ништа, писати, јер нисмо могли улазити, пошто није била спремна. да госте дочека. Видех само на зиду пред уласком у учионицу, на. једном картону ову лепу опомену ученицима: „Поздравте лепо свакога кога дочекујете; према свима члановима учитељског колегијума будите вазда и свуда учтиви а свима послушни 1 Таман изиђосмо из школе а на улици сретнемо управитеља школе, који се веома понизно извињаваше што смо школу затекли у нереду, и што није био у школи, кад смо ми тамо били; додао је, да се школа кречи и оправља, пошто се већ завршује ферије и ускоро отпочиње нова школска година. Мислио сам у себи: ни у нашем Реснику није било боље, кад су гости из Русије свратили да виде школу...

Свратили смо кући старог пензлонисаног управитеља школе, г. Хауерланда и разгледали његово газдинство. Стари нас је веома љубазно дочекао и почастио маслом намазаним на криш“ кама доброг домаћег хлеба и одличном шљивовицом, којој би само наша шумадијска могла конкурисати. Захваливши се на дочаку и гошћењу похитасмо на станицу. Уђемо у воз и продужисмо пут даље. У 12 часова на подне стигнемо у Храдиште, где смо на брзу руку ручали, бојећи се да не одоцнимо. У пола један кренемо се даље на север, све плодном долином реке Мораве, која и називом и величином и околним земљиштем веома личи на нашу Мораву.

Доброштце је било друго моравско село које смо походили. Наше путничке торбе оставимо на станици, па се упутисмо кроз село у школу. Добри наш колега г. Завада лепо нас је дочекао и угостио. Најпре смо разгледали учионицу и све што се у њој налази. Школски орман је био пун очигледних средстава, које је сам учитељ прикупио, израдио или набавио. Разгледали смо уџбенике, ђачке радове и школеку администрацију. Ове је била у најбољем реду. У учионици и ходнику висе слике знатних и заслужних људи ческе народности. Стоји урамљен и „ред у школи“, распоред часова и таблица за чување здравља. Зграда је била мала, али до године имаће ово село већу и бољу зграду, ма да _и ова, кад се упореди с нашим школским зградама, може послу-

жити бар још за десет година. -

Из учионице одемо у стан г. Заваде. Ту нас је он представио порол"ци: г-ђи супрузи и деци (сину техничару и малој ћерчици од Т година, коју смо затекли у кухињи где се учи