Учитељ

ПЕДОЛОГИЈА И ВАСПИТАЊЕ 433

па до краја једва и да слуте, да их посматрају, н. пр. при играма и забавама, знацима умора, аутоматским крет.њима, положајима руке, случајевима подражавања, пузењу мале деце. У другим случајима деца додирују или притискују снагомер (динамометар), броје цртице, провлаче иглу кроз рупицу, читају различита штампана слова за неколико минута, казују своје омиљене приче; пспитују се у погледу недостатака очију, ушију, подобности говора; она се мере и премеравају и т. д. Код других тема, као н. пр страха, баш је скретање пажње на ове психозе, које омладину често пута годинама узнемирују, припомогао њихову уклањању и савлађивању, а у неким сажаљивим случајима оно је било од помоћи да се деца науче „правелно да се прибојавају“ — што је по Аристошелџ управ дефиниција самога васпитања,

Може ли бити у свету нечега дирљивијег него дете које се не поима; Кад се систем слободног избора наука примени на више, па и средње школе, онда је веома важно да се он прилагоди природи и потребама поједине деце, како би школа постала установом, која ће живот и позив у животу обезбедити. Пада у очи да се само они плаше за самосвест и природност деце, чија се философија заснива на претераном самопосматрању. Самопознавање је врло различито од самосвести, а из ранијег излагања. је јасно да је за човека највеша наука — о самом човеку, а друга по реду и важности — о детињству. Одатле проистиче нова дужност, коју занемарују они родитељи, који не воле своју децу доста разумно, да би их проучавали.

Неки су критичари замерили овом делу педологије, да градиво прикупљено од нешколованих посматрача нема никакве вредности. Ну они неће да знају да има опште разлике између прибирања сирове грађе и њеног разрађивања у облике од вредности, а то су поступци исто тако различити као и радови тесача камена и кипоресца. Свака иоле паметнија мајка може ми казати да ли њено дете страсно скупља марке, дугмад или стакленцад, да ли замишља како га прате љругови, које погрешке највише гради при сабирању, са каквим се луткама игра, кад је добило прве зубе, од којих је болести боловало, које су његове најмилије забаве и игре. Умешније мајке могу прибирати податке о великом и трајном страху, појавама гњева, подражавању, нехотичним покретима, јаком стиду, бројним облицима; могу мерити и премеравати, затим одговарати на питања о смејању и плакању,

Учитељ 28