Учитељ

436 У ЧИТЕЉ

прави укуси, макар се дознали и писменим саставима, исто су тако драгоцени документи за психологију, као и за педагогику. Најбоље јемство за неку нову методу, која се тиче читања, пи. сања и рачуна, или нових и старих језика, биће у томе, што ће се она заснивати на тачноме познавању и тумачењу садржаја и поступака. дечјега духа.

Кад погледамо на устезање неких философа да повољно приме педологију, онда нас то очито подсећа на слично опирање старих систематичара у јестаственици, да се придруже дарвинистичком покрету. Овај им је непријатно реметио уобичајене кругове рада; јер стари рад њихов, који се састојао у поређивању једнакога. са једнаким, у разлагању и везивању, беше тако различит од тражене радљивости у новој области, да се једва мо. гаше очекивати од њих промена биолошких погледа њихових. Тако ву и многи наши философи и психолози били само књишки научници, који се задовољаваху да граде поделе, разликовања и да развијају теорије сазнања у својим наслоњачама. Њихов удобни конзерватизам, њихови априорни и схоластични начини по: ступања криви су што ми још немамо философије васпитања, сем рушевина и одломака од система, и што је цела ова област била тако дуго само шупља пећина ваздушних струја Они су за васпитање гледали са стране или озго, или су градили тунеле у ваздуху, место да су радили чврстим и топлим чињеницама. живота и духа, да су тако барем пронашли главни кључ за откриће нових тајана душиних, кад већ нису умели да пренесу у вишу сферу душину појам развића и мучно прибирање грађе, које занимаше Дарвинов дух.

Много је писано о методама у дечјем проучавању, као да би оне биле супарнице. Ну то није никад случај, јер су све употребљене методе добре. Неки испитивачи, као Прајер, Шајн, Мур, Белбуин усредређују своју пажњу и радљивост на једно или двоје деце и прибирају под овом жижом све што се најбоље може наћи у области антропометриској, физиолошкој, филолошкој, психолошкој или још којој другој. То је исто тако основано, као и проучавање биљака или животиња са гледишта хемије, биологије, физике итд. Природно је да се стручњаци истакну само у једном или другом правцу, и стога монографије ове врсте имају својих слабих страна, као и јаких. Разуме се, да се и овде испитивачи морају трудити да бележе чињенице просто и тачно, у нади да