Учитељ

438 у чи тј

бојама црте, које су биле скривене у индивидуалном искуству, обогаћава и усавршава познање појединаца о човечјој природи. (тога се чудим што се у неким учитељским школама Северне Америке употребљавају, место психолошких уџбеника, само ови тачно груписани и сређени податци. Ови семинари личе стога, на лично познавање лекара у погледу богатог казуистичког градива неке болнице за опште случајеве.

Нећу се дуже задржавати на вредности генетичног покрета. за психологију, већ ћу прећи на многорасправљано питање о његовој вредности за учитеља. Ако се психологија схвата, по теорији сазнања, као занимање унутрашњим, првобитно непросторним чињеницама, које се никада. не могу саопштити, описати или премерити, које имају само тако значаја и вредности, кад се преобразе према логичним идеалима, који траже израза за стварност, а при том су непробојно одвојени од уметности, историје, физиологије и живота, тако да се ова психологија може назвати лишеном живота или управљеном противу живота — онда може сваки учитељ са олакшицом да одахне, кад му се рекне да је његов рад посве противан психологији и да он нема никаква посла, са овом науком. а. |

Ова спољна подвојеност биће још донекле оправдана, кад сматрамо наставу само као поучавање или нагомилавање знањ у духовним судовима, без обзира на методе и на примљивост, мар и подобност ученичку. Маколико да се ово не слаже са нашим уобичајеним предањем, да пеихологија и етика одређују како Циљ, тако и методе школске наставе и школских уџбеника, ипак се морамо — добацују нам — приклонити пред овим новим, али празним дефиницијама, које додирују толике духовне области. Ну по моме мишљењу, оваки појмови, мако би имали вредноста у својој апстрактној области, одбијају свако здраво песихолошко. мишљење. Мој појам о психологији је тако различан од горњих појмова, као што се наука разликује од теорије сазнања или метафизике. Ја не мислим овде предлагати никаквих дефиниција, али тврдим да морамо психологију схватити много опширније и са више живота, да би смо били правични према човечјој души. Са једнога гледишта је психологија јестастшвеница човечјега м пречовечјега дужа у свима његовим странама, од мрава, пчеле и осице па на више. Ја не бих хтео психологију искључити ни из једне појаве живота, на коју можемо применити израз селекције, одабирања. |