Учитељ

468 У ЧиТЕ ЈЉ

Ова је врста вежбања веома подесна за вежбање у писању вели ких слова и интерпукционих знакова.

За прве часове диктовања треба узети краће и лакше чланке, па доцније веће и теже. За ову ствар најдоље могу послужлта познати чланци из читанке, било њиховог или ранијег разреда. (Сем тога, за диктовање може поднети и познати материјал (градиво) из каквог било наставног предмета.

При диктовању учитељ треба да исказује целе мисли т. ): целе реченице, а не реч по реч. Ну, ако је каква сложена реченица, онда се она цела не исказује, већ се она дели на просте реченице, које се по реду засебно исказују (од запете до запете), док се не издиктује та сложена реченица. Пре него што ученици почну писати издиктовану реченицу, треба да је 2—8 ученика понове; затим треба да се утврди све што је потребно т. ј. велика слова и интерпункцпони знаци, па онда наредити, да је ученици напишу.

Треба. казати ученицима, да дигну руку и питају наставника, ако какву реч или реченицу издиктовану нису разумели или запамтили. Ако сето право не допусти ученицима, они ће правити крушне погрешке.

Ако је већина ученика погрешно написала већиву издиктованих реченица, наставник треба, после прегледа и исправке, поново да издиктује тај чланак, да га ученици правилно напишу.

!1! Писање реченица.

Ова врста вежбања долази одмах за писањем по диктовању и траје такође три меседа: априла, маја и јуна у Ш разреду.

Ова вежбања треба изводити поступно, и то: најпре треба ученици да пишу просте, па доцније разгранате и сложене реченице.

На првим часовима ових вежбања наставник треба да напише на табли неколико стварних именица, па да нареди ученицима, да о свакој тој ствари, лицу или животиња, које представљају написане именице, смисле по нешто, па то. што су смислили. да напишу у својим свескама (књижацама). Чим који ученик смисли реченицу, он треба да дигне руку и казати наставнику своју реченицу. Учитељ ће ценити: је ла: ученикова реченица, добра или није, па ако је добра, он ће је одобрити, да је ученик напише, обративши му пажњу, да не погреши у писању великих слова и знакова. Ако ученикова реченица није добра, наставник ће му наредити, да смисли другу.

За доцније часове наставник треба да напише на табли неколико питања из познатог и лаког наставног градива ма кога предмета, па да нареди ученицима, да смпсле одговоре на та питања и сваки каже наставнику свој смишљени одговор (реченицу), који ће учитељ одобрити или не одобрити и, ако га одобри, обрати пажњу ученику на велика слова и знаке, наредивши му, да свој одговор напише.