Учитељ

ПИСМЕНИ САСТАВИ 411

М! Слободно састављање.

Ова је врста вежбања последња и најтежа, јер у њој ученици сами изналазе облик — реченице — и исписују га у својим књижицама. Овом се врстом вежбања најбоље огледа и развија, ђачка саморадња. Ако су ранија вежбања. добро обрађена, ова врста вежбања неће бити тешка ученицима. -

И ова врста вежбања траје три месеца: априла, маја и јуна.

да ова вежбања садржина мора бити лака и ученицима добро позната, да ученици о томе немају шта размишљати, већ да им остаје само да изнађу облик, т.ј. да склапају реченице, једну по једну редом, и да их правилно исписују. Сем тога, садржина треба да буде, по могућству, интересантна и да побуђује ученике на самостално размишљање и на слободно израђивање сличних задатака.

Градиво за ова вежбања треба узимати из читанке. Ну, може се згодно употребити и градиво: из познавања природе, из истдорије, из земљописа и осталих предмета.

Као прва вежбања могу послужити причице моралног значаја. После могу послужити различна поређења познатих објеката из наставе, нпр. о коњу и волу; о гвожђу и живи; о жаби и змији; о сливу Саве и сливу Колубаре, ит.д. Поредак при том раду треба да остане исти, као и при опису или биографији, како смо казали у врсти вежбања, која је пред овом (прерађивање). Тај поредак треба ученици да потпуно знају напамет, те да их он, «ад га не би знали, не збуњује при писменом излагању садржине.

Овде могу послужити разне карактеристике верских, историских и етнографских личности, нпр.: о Мојсију, о Душану, о Црногорцима итд.

Доцније се за ова вежбања могу узимати сличице пили крашки догађоји из школског и домаћег живота, нпр. о каквом излету, о светосавској прослави, о свадби, о најрадоснијем и најжалоснијем дану, шта ко највише воли и највише мрзи ит,д.

Неки педагози препоручују „Лисмене саставе помоћу слика,“ т.ј. да се пред ђаке изнесе каква подесна слика, коју ће ученици посматрати, па шта буду на њој видели, то да напишуг Ну, напротив, неки научници педагози (нпр. Габриел Компејре и др.) противне су таквом начину вежбања писмених састава, називајући га извешлтаченошћу и наводећи „да би увек боље било описати деци саме ствари и живе, конкретне реалности“, него ли им саме слике износити ка посматрање.

Напослетку, у ову последњу врету вежбања долази и писање писама. При том раду треба:

а) да се ученици упознају, да има три врсте писама: пријатељска, молбена и пословна;

6) да се ученици упознају о свима формалностима при писању писама, као: датум и његово место, просторна форма пре