Учитељ

418 учити љ

учитељима, који у гњеву и љутини показују се у очима деце као обични људи, траже личну освету и у њиховим кућама сумњају се у дечију моралну вредност. Познати друг, Шварц, каже у једном свом спису: „нема жалоснијих одношаја између учитеља и ученика, него кад ови последњи посумњају негово знање“. А. ми ћемо од своје стране додати, да ти одношаји три пута постају несрећнији и штетнији за обучавање и васпитање, ако се у дечијој души породи сумња у моралну вредност учитељеву. Ако се поверење учениково поколеба, или изгуби у овом случају, онда и реч његова губи своју важност, губи своју одређену силу похвала и куђење, па и оно, што би се урадило под утицајем љубави и поштовања, достиже се тек на кратко време жалосним страхом од телесне казне.

Много се захтева, па да човек буде прави учитељ, у пуном смислу ове речи, ми сви морамо признати, да стојимо далеко од тога идеала. Наше занимање то је обичан људски посао, и често успех у многоме не одговара најискренијим брлгама. Али ако се ми можемо надати на попустљивост Вишег Судије, не смемо заборавити да смо дужни дати одговор за наше намере „Куку шоме, ко саблазни једног од овит малш“ — ове су лепе речи, али је боље дело, а где је искрена воља Богу предана, тамо ће се и дело испунити, које ће, не гледајући на сву његову непотпуност на земљи, опет носити божанствени печат, као што и ми сами у себи носимо слику и прилику Божију. У осталом, само онај, који се погурио у обичне свакодневне материјалне обавезе, може исмејавати идеални поглед на своје дужности. желећи допрети на извесно место, на другу обалу, лађар узимље више, јер зна да јачина тока спустиће га ниже. Нека називају идеале колутићима од сапува, ја их високо ценим и сматрам их као пловидбене колутиће, који нас помажу у току живота и чувају од топљења.

Херженретер : Неопходна својства доброг учитеља јесу: љубав, која је готова на све жртве; неисцрпно трпљење, озбиљно али ласкаво опхођење, безпрекорни морал и опробана способност у предавању. Де-Жерамдо: Кад чујете моралне захтеве, који се траже од учитеља, вероватно да ћете приметити, да вас осуђујем на испоснички живот. Не, ја вас не осуђујем на то, него ви сами себе, ако само примате на себе такву велику одговорност свог позива. Али ипак како се слатко наћи у невољи и својој моралној дужности! Стеге ове невоље олакшаће и ослачаће вам дубоким сазнањем испуњавања својих дужности и оног добра, које сте дужни учинити. Никаква врста живота не захтева вишег пожртвовања, од тог, што сте га ви изабрали. Али зар не значи управо сахранити слободу, кад се прихвати тај подвиг добровољно ради користи другима; Срећан је онај, који у сваки час може рећи: ја сам се завештао на службу ближњима! Оваква невоља није ропство, него самопожртвовање.