Учитељ
из ШКОЛЕ И ЗА ШКОЛУ 507
остављају. Врабац нам је и сеница ту. Водимо разговор и о њима. О врапцу има чланак у П разреду.
Па пчеланик. Разгледамо кошнице и водимо разговор о њима. Онда сушнице воћа. Деца посматрају њихово уређење.
Други пут у пољу. Деца посматрају орање и сејање пшенице, брање још необраних кукуруза. Разгледамо за тим плуги његове делове, и кажемо да се у равницама употребљује друк-. чији плуг, а друкчији по брдима, који се зове ралица. Гледамо ливаду. Пуна корова, трња. Казујемо да она треба да је чиста, јер се иначе не да лако косити. Тако исто скрећемо пажњу на кртичњаке, који су такође штетни по ливаду, доказујући с друге стране и користи од кртице.
Изпет у шуму
Отидемо, на пример у Кошутњак и посматрамо разне врсте шумског дрвећа, тица и звериња, обраћајући пажњу на чланке за Ш разред; Ласица, Наша тица Зечић. Гледамо за тим, какво је лишће у јесен, како је све мање животиња, јер топлине нестаје. Славуја нам, и многих других тица нема. Нема белих гљива, које се у пролеће виђају.
Станемо код раста. Разговарамо о њему, о његовом роду, жиру, којим се хране свиње. Стичемо појмове уопште о корисности шуме. Чланак за Ш. разред: Деше у шуми.
Град—варош
Идемо и разгледамо. Основ су нам чланци из П. раз.: град, црква. Обишли смо и једну болницу, и ту потсетили ученике на чланке о здрављу, у свима читанкама. За тим показујемо уопште уређење града, на основу чланака за Ш. разред: Србија, Домо· вина, Краљ Тројан.
У руднику
Деца хоће да виде и рудник. Ево нас. Уз чланак из ТУ. разреда: У рударском окну, она стичу јасније појмове о рудницима и њиховим радовима.
Хајдемо и старом граду. За појимање прошлости наше, деци се обраћа пажња на чланке из Ш. разреда: Из живоша Кнеза Милоша, Хајбук Вељко Петровић, Проша Машија, Ћеле-кула, Почетак Буне на Дажије, Освојење Нилша, Свеши Аранђел.
У пољу је била велика магла. Сад се диже. Казујемо деци, како се од те магле стварају облаци. Казујемо им, како је магла постала испаравањем река и потока, на основу чланка из П. разреда: Магла.
Зима.
Зими смо у школи. Учимо Земљопис, Историју, у колико то нисмо могли у јесенским излетима очигледно преставити. Даље,