Учитељ

602 УЧИТЕЉ

ЈБубав ка деци тако. је природна, да је својствена сваком човеку, који није морално покварен: Али њу ојачава у учитељу још и осећај дужности и добра воља. Ако се уз то споји и хришћанско убеђење онда ће она бити извором осталих моралних особина учитељевих,

Грубе: Учитељ дечији треба често да се сећа свог детињства и своје младости, првих утицаја и осећаја дечијег узраста, па са њиховом топлином да загрејава дечија несређена срца.

_ Денцел: Који учитељ има добру душу и осећа се способан за предавање, може бити потпуно уверен, да ће му посао бити сваким даном занимљивији.

Камћијер: Награде, са којима учитељ располаже, јесу у главноме одобравање и похвала. Оне су моћно и згодно срество да побуђују децу на рад, али употреба њихова захтева много такта, Извесне су врсте заслуга довољно уочљиве, да се не морају нарочито истицати бројевима. Казати да је нешто добро или рђаво, у целини или делимично, довољно је јасан суд, и тако треба. сматрати и као похвалу довољну, кад се изјави да је неки одговор добар и да је неки став добро објашњен. Ово су похвале, које завист не може нападати. Добро исказати какву похвалу врло је деликатна ствар, и треба много такта, да би у исто време била и тачна и правична. Она вазда треба да дође као награда за неку стварну и знатну заслугу. Али ако је баш и нека већа заслуга, опет се не мора увек вешати на велика звона; изречно образовање треба да се поткрепи фактима, који ће и најзавидљивије ученике задивити. Прави регулатор је присуство свих ученика; онда учитељ не говори само у своје име, већ он упућује "суђење целе гомиле, са којом он никад не треба да се размимоплази; своје одвојено мишљење он треба увек одвојено и да исказује. Мишљење једног разреда или једве школе има сву вредност онда, кад преставља сагласност у суђењу и главе и удова, тј и учитеља и ученика.

Куршман: Учење учениково може бати где када повод погрешкама и иступима његовим, испољавање мана и недостатака његовог карактера, које је дужан учитељ исправљати. Ако он

„примети код својих ученика небрежљивост и неуредност, лаж, јо-

гунство, пренебрггавање школских правила, надувеност и суровост; ако из међусобног одношаја ученичког опази надувености

"славољубље, завист и злоћу, малодушност и страх — дужан се

свим срествима, старати да их спречи. Своје савете и казне треба, да удеси тако, како ће ученици осетити и разумети, да су такве мере изазвали њихови поступци, старајући се да сами савладају слабост свог карактера и да га препороде.

_ Комтејер: Ако ваља желети, да учитељ уме да буде надра-

жилад духова, још је потребније, да он уме да избегава све оно што може ометати или ограничавати природни полет духа. У ве-