Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 635

бало слистити све српске народне школе, јер су, кб бајаги, оне гнездо за пропаганду. Као што се из овога види, просветна. политика, бана Томашића игра дволичну улогу: док на једној страни привидно даје народу, дотле му на другој страни два пута више одузима и упропашћује га. И то, што виде и политички букварци у Хрватској, не види поп Стшипо Вучетић, посланик на загребачком сабору и сарадник банов на рушењу српских народних школа. И док овај слуга Христов, који треба да носи маслинову гранчицу, вади очи своме брату близнацу, дотле и не види, шта ради по лепој Хрватској земљи маџарско просветно друштво Јићат: Зар ругити културу своме брату, а тиме и нехотице помагати шовинистичке тежње маџарских пропагатора%! Је ли то служба отаџбини и ближњемуг! Или треба кидати са, пријатељством бановим, па тек онда моћи видети сву опасност, која постепено али стално осваја земљиште у Хрватској“ Да нису сепаратне жеље и тежње потиснуле службу општем добру народа и државе — Било како му драго, тек једно је извесно: ко другоме измећари себе потискује у ропство. То је неоспорна истина, коју морају осећати и непријатељи српске народне школе у Хрватској. Да им се, случајно, у скорој будућности не буде светио овај њихов некултурни поступак и рад у сабору, који носи још и израз силе и очите неправде; Видећемо. Ми верујемо, да се окреће коло среће.....

Бугарска

Једина словенска земља данас, у којој је закон о народним школама у пуном смислу речи реакционаран — јесте Бугарска. Такво стање основне школе у Бугарској правдају бугарски политичари државним разлогом, који не може издржати озбиљну критику. Кад су државници бугарски, заогрнути реакционарством, сагледали у радничким организацијама неку уображену опасност по интересе бугарске државе, они су грубом силом извршили јуриш на те раденичке организације претећи уништењем сваком смелијем пропагатору тих организација. Тада су у Бугарској били наступили најцрњи дани за радничку класу. У тој беди радницима је притекло у помоћ бугареко учитељско удружење. Оно им је пружило обилну материјалну помоћ. Али то је изазвало јак револт код бугарских државника, који се за то бугарским учитељима љуто осветише. И доиста, одмах после тога бугарско собрање вотирало је један реакционаран закон о народним школама. По томе закону, који и данас важи у Бугарској, бугарски учитељ не сме бити члан ниједне радничке организације, нити сме припадати ма којој политичкој странци. По овоме закону положај бугарскога учитеља мизернији је од положаја једнога слуге. Судбина његова лежи у рукама и прохтеву неписмених чланова, школскога одбора. То је главни узрок што је педагошка књижевност у Бугарској посрнула и што је улога основне школе у Бугарској сведена на положај политичке слушкиње.

41%