Учитељ

648 У Че РевЈБ

звијање леђних мускула. Ово је нужно ради тога, да би организам ојачао и могао дати отпора свакој болести.

8. Неоптодно је попаребна установа гаколскиг лекара.

Свака школа треба да има лекара, кога за тај посао ваља специјално плаћати. У овом случају лекар би се сав посветио здрављу и напретку школске омладине. Искуство нам казује, да лекари, који без награде обављају тај посао, раде као од беде. Зато, у интересу здравља, школске омладине треба установити школске лекаре, који ће се искључиво посветити нези школске деце. И онда би се школа опростила и шкрофулозних ученика, који би се упутили у какав ортопедијски завод, где би се специјално лечили.

То су у главноме питања, из области школске хигијене, која. је додирнуо П- Ј. Вгеппзоћп на скупу балтичких лекара.

Окуп балтичких лекара сложио се у свему са расправљачем ових питања, и изразио је жељу надлежним званичним факторима, да се што пре приступи постављању школских лекара, којима, треба одредити школске реоне. Како ће се даље развијати ово важно школско питање у Русији видећемо и нотирати доцније у „учитељу“, кад се оно буде коначно решило и привело крају.

Руска Пољска

Према најновијим статистичким подацима Пољака има свега. 28,323.113. Они су раздељени овако: у Русији има их 11,423.800, у Аустро-Угарској 4,864.418, у Немачкој 4,086.416, у СевернојАмерици 2,750.000, у Бразилији 80,000; сем тога има Пољака у другим европ. земљама 100.000 и 20.000 у разним деловима света.

Најтежи је живот оним Пољацима, што су при деоби Пољске, потпали под Немачку. Њихов тежак положај у националној борби г Немцима оцртава у „Оловенском Дневнику“ један Пољак из Пруске. Тај напис у „Оловач. Дневнику“ носи наслов: „На предстражт !“ У њему се вели, да је борба за „Источне Морке“ етапа велике борбе Словена противу германске надмоћности. Отуда је илеја о узајамности словенских племена била од увек необично жива међу Пољацима у Пруској, који су најочитије искусили бруталну безобзирност немачке најезде. Свако ново насиље пруске владе доводило је до убеђења, да се тој навали може успешно. одолети само политичким споразумом свих словенских племена. Стога је са радошћу погдрављено инаугурисање несловенске политике на конгресу у Прагу. На жалост нису се испуниле наде у неословизам, али не треба клонути, јер се тако замашне идеје не дају остварити без великих тешкоћа. Колико је Немце. стало новаца и крви њихово уједињење. У њих је било у питању уједињење једне народности, али је у Словена друго, јер свако словенско: племе има разна историјско-политичка предања, обичаје, навике и идеале. Услов за сваку словенску политику јесте, да се сви узајамно“ уповнамо, и тек када се културно приближимо једни

а а