Учитељ

654 - УЧИТЕЉ

неко време учитељевао. Жудан науке и вишег образовања он се упише за редовног учен. философ. факултета на Универзитету у Београду користећи се правом које је тадашњи закон давао и свршеним ученицима учит. школе а које је пакошћу неких професора Универзитета доцније одузето. Свршивши философски факултет и положивши дипломски испит буде „г. Чубровић постављен за суплента у српској гимназији у Битољу. Одатле се г. Чубровић крену у Немачку да студира на Универзитету у Јени и Лајпцигу философију, педагогику и економију, у коме времену је полагао и у срп. гимназији у Солуну матуру, која му је била нужна због добијања доктората.

Све је ове испите господин Чубровић положио и демантовао све који мисле да кандидати наших учитељ. школа не могу бити редовни ученици универзитета и да не могу корачати упоредо са осталим слушаоцима који имају гимназијску матуру.

Нека, је част и слава г. Чубровићу на овоме труду. Он је образ осветлао и себи и учитељству из кога је поникао.

Срдачно му честитамо, Живео !

=

Велика грешка и неправда. Велика грешка и неправда чини се од стране надлежних, са уређењем школског и учитељског питања у нашој Старој Србији и Македонији. Због тога тамошњи учитељи, наша браћа и другови, држе честе скупове на којима траже да се школе преуреде и да им се стање поправи. Према оном њиховом тражењу изгледа нам, да је цео наш закон о народним школама копиран и пренет у две српске провинције, које су још под туђином. А то јен грешка и неправда. По нашем мишљењу тамошње основне школе требало би да дају на првом месту добру и довољну писменост, а све свести на најмању меру, па прелазити уз читање. За тамошње данашње прилике наш наставни програм за основне школе просто је илуворан. Он је неподесан и ва нашу децу, а некмоли за тамошњу. Учитеље који служе у овим двема земљама требало би првенствено добро наградити, па им, ту њихову награду, редовно и на време издавати (а не да буду без плате по неколико месеци, као што се то до сада често дешавало). Њих би требало тамо постављати и са лакшом спремом и без испита, који се полажу по евршеној школи. Удате учитељице за неучитеља требало би да имају и даље сва своја права. Деци тамошњих учитеља требало би чинити знатне олакшице у школовању на већим школама. Турска није Србија то треба сваки да зна. Наши учитељи се много жртвују кад иду тамо да врше свој свети позив. Зато им оставити слободније руке у послу, олакшати им посао и што је главно добро наградити. Наша браћа Бугари у томе су нас претекли. Њихово се школско уређење у земљама ван Бугарске, знатно разликује од онога у Бугарској. Школски програм сведен је на најпотребније ствари, удешавајући га према месним приликама. Учитељи немају никаквог ограничења у раду. А што је најглавније добро су плаћени и плате им се издају редовно и

на време.,. ж

Награђен спис. Српска Краљевска Академија Наука досудила је прошле године прву награду из задужбине племенитог преминулог народног добротвора Димитрија Стаменковића, нашем другу Милану Недељковићу учитељу, за његов спис „Учитељева писма са села“, која ће се по последњој жељи завештачевој раздавати народу бесплатно. Честитамо другу на успеху! >