Учитељ

678 УЧИТЕЉ

би ми хтели, због тога, што се целе године не зна шта ће пре да се ради. Нарочито се та претрпаност и тешкоћа. огледа у неподељеним школама.

Поред нејасности и неодређености у самом програму овог предмета, поред тога што и други предмети сметају идеалнијој обради овога врло важног предмета, законодавац је још у ан. трешељ дотурио у ЈУ р. и Словенско Читање. Ово је по данашњем програму који је укинут, а у данашњем закону (чл. 20) овај предмет иде уз науку хришћанску. Одмах се нашао и вредан писац, па је написао Словенску Читанку. По њој деца у четвртом разреду осн. школе, поред масе разних знања из других предмета морају научити словенска писмена и онда читати и преводити целу ову Читанку, а то се све постиже и то несигурно у Богословији за девет година.

Настава из језика по својој великој важности, заслужује особиту пажњу, а ми ћемо јој ту пажњу моћи поклонити, кад се наставни материјал још више заокругли, кад се изоставе непотребне и излишне ствари ив других предмета, кад се изостави Словенско Читање, па се то све добијено време употреби на наставу о језику. Тад ће се моћи у школи обратити већа пажња на писмене саставе, на вежбање у лепом писању, правилном читању народних песама и народне књижевности и онда ће настава из језика бити много ближе овоме циљу.

Сад прилазимо једном делу наставног програма који је по нашем мишљењу најважнији и у друштву са народним језиком треба да преставља центар целокупне наставе, а то је Народна Историја са Земљописом. Материјал из ова два предмета требало би у наставном програму и у уџбеницима осн. школе некако спојити, те да свакад иде уједно и онда би у наставном плану и програму излазио један предмет под именом: Народна Историја.

О Земљопису, бар оваком, како се предаје у осн. школи, не би требало ни говорити као засебном иредмету, већ као једном саставном делу Историје. И у осталом како се може говорити о култури једног народа, а да се у својој свести једновремено не појави и мисао о култури саме те земље. Како се може говорити о личностима и разним догађајима, а да се то не веже за известан крај или уопште за извесно неко земљиште. Задатак је овој групи предмета, да своје васпитање упозна са животом свога, народа, да им створи јасну слику о земљишту где тај народ живи. Из тога треба да изађу патриотска — национална осећања, што и јесте главни задатак овој настави. Самим ређањем имена личности, или места, или простим регистровањем догађаја то се не постиже. Нити васпитаници треба да створе у својој свести јасне слике о култури свога народа у даљној и ближој прошлости, па да то све доведе у везу са садашношћу, па ће тек онда моћи имати праве и истинске љубави према својој нацији. Познавање освоје земље и њених лепота, још више иде у корист главног задатка историске наставе, јер само што се добро по.