Учитељ

682 У чи те

В. Мурзаевљ. Цртање као опште-образовани и васпитни предмет.

— НАСТАВАК —

Педагогика сматра нормалан (неболесан) развитак маште као неопходно потребан за сваког човека, ма какво било његово занимање. Значај развијене маште у општој суми способности 40векових врло је велики.

„Машта није ништа друго, него померање престава и појмова у сазнању, и у колико је то померање активније, у толико опширније може да се врши процес расуђивања. Јако развијен рад маште јесте неопходна особина великога ума“ (Ушински).

„Нормалан развитак уображења, — вели Јелена Кеј, — има не само естетички но и етички смисао, јер оно сачињава основни услов активне симпатије. Многи су људи сурови не зато, што би били рђави, него само с тога, што нису у стању да замисле, како ће њихови поступци утицати на друге“.

Најпосле, активним радом уображења и памћења условљен је и процес стварања. Шта је стварање, ако не заједнички рад тих двеју способности „Узалуд мислиш, уметниче, да си ти творац твојих дела. Вечито су она лебдила над земљом, невидљива за око“, вели песник. „У простору је много невидљивих облика и нечујних звукова, много чудесних комбинација и речи и светлости, Али ће их дати само онај, који уме и видети и чути, који, ухвативши семо један потез слике, само један гласић, само реч, са њом уноси целу творевину у наш задивљени свет“. (А. Толсти),

Горе смо говорили о томе, како постигнуће чисто уметничких задатака није прави циљ школске уметности у ошште и, след“ ствено, цртања посебице. Но ствар је у томе, да у колико човек располаже пшптши-ом маште и памћења, који играју тако важну улогу у процесу стварања, у толико је могућно говорити ио таи тши-у готових творачких способности и њиховом најширем развићу.

У суштини, код сваког нормалног детета налазе се скривене творачке способности. Дете их испољава увек у својим играма. Правећи од иверја кућу, од палидрваца, ћуприцу, изрезујући од хартије лађе, јашући на штапу, играјући се војске с одушевљењем, којему би позавидео ма који командант пука, дете свакога тренутка живи у свету илузија које је само створило. С тога имају право Американци, кад тврде, да се у свакоме детету скрива душа једнога уметника. Ова је разлика овде, наравно, у степ"ну обдарености. Па ако је тако, ако је код сваког детета фактички сама природа усадила творачке снаге, онда како грубу, како неопростиму погрешку чине васпитачи, кад занемарују њихов развитак! Они греше не само према детету, но и према друштву.