Учитељ

ЦРТАЊЕ КАО ОПШТЕ ОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТ 683

Творачка способност, или, што је исто, способност комбиновања видних облика, вежба се при учењу цртања на сваком кораку. Ако дете црта најобичнији предмет с природе, или по сећању, сличицу „из своје главе“ или према задатку учитељеву, ако шара ту слику својим сопственим бојама, његово је уображење непрестано напрегнуто, непрестано активно ради и, следствено, непрестано се изоштрава. И нека то на први поглед изгледа невероватно, нека изазове осмејак сумње, ипак ја из личног искуства одлучно тврдим, да свако дете, које црта „из своје главе“ преживљује она иста осећања, као и уметник, који ствара слику. У тим тренутцима прочитаћете на његовом лицу све творачке муке: жеђ да створи, грозницу нестрпљења и горчину незадовољства и радост потпуног 3 довољења. И ја мислим, да се љубав дечија према цртању у значајној мери објашњава могућношћу и жељом да се опеш ш поново преживе тренутци високог полета духа, који се језиком свештеника уметности зове „надахнуће“.

Готово није ни потребно доказивати, да цртање развија уметнечки укус. Изучавање лепих облика, хармоничних комбинација боја, пзоштравање осећања за облике и боје, — све то има тако широку примену у цртању, да је утицај тих вежбања на естетички развитак ученика ван сваке сумње.

Указујем само на то, да наш век објављује човечанству велику потребу фино развијеног естетичког укуса на свим пољима, људске делатности. Опоменућу само речи једног научника, који је рекао: „онај народ, који приписује. цртању таку исту важност, као читању и писању, у току пола века постаће најбогатији народ на свету, јер развитак естетичког укуса утиче пре свега на индустрију и трговину, а богаство народа засновано је на развићу тога двога“.

Може ли се спорити, да лепота врши облагорођавајући узвишавајући морални утицај на човека; „Уметност тежи томе, да волимо врлину а да мрзимо порок“, вели Дидро.

Да „уметност облагорођава нарави“, данас је неоспорна, истина. Та се истина осведочава и библијском причом о томе, како је Давид својим вештим свирањем на музичком инструменту умео да укроти дивље изливе Саулове.

Сви су високо образовани народи имали високо развијену уметност: сетимо се Египта, Грчке, Рима.

На послетку, упустили би из вида једну важну страну цртања, кад би смо проћутали овде о томе, како се помоћу цртања, развија љубав према природи. „Свака је уметност, — рекао је још Сенека, — подражавање природи“. Та реч садржи у себи много истине и посеблце у односу на цртање. Огромни музеј сувременог метога учења — то је сама жива, бескрајно разноврена природа. Изучавање те природе —- то је интимни разговор уметника с природом. Јер природа, по речима песника, „није копија, није мртва слика: она има душу, слободна је, креће се, говори“.

44»