Учитељ

684. У ЧИТЕЉ

И ето тај се звучни, разноврсни, моћни и свима подједнако приступачни и разумљиви језик природе и изучава не самоу природним наукама, него и у цртању. Различна су само гледишта са којих се посматра, крајни циљеви предмета: овде — научна истина, тамо — лепота спољних облика. У том погледу васпитна, се важност цртања нарочито истиче тако названим новим методом с његовим цртањем на пољу, екскурзијама, изучавањем живих животиња и биљних облика. Већ с тога гледишта треба пожелети новоме методу најшире и најбрже распрострањење.

Овде нећу доказивати утилитарни значај цртања, прво за то, што је он за свакога очевидан, а за тим, што та страна ствари није главни циљ овога предавања. Но немогућно је обићи са свим то питање већ због тога, што сваки општи развитак на крај крајева има за циљ чисто практичке интересе живота. Ошшти развитак је основ, на коме је могућно испуњење професионалних задатака наставе. За потпун развитак ма које професионалне врсте рада неопходно је потребна извесна ширина мисли, развијен видокруг, разуман однос према ствари. творачка иницијатива. Најпосле, већина техничких струка захтева извежбаност ока, чврстину и тачност руке, естетички укус, техничку уметност. Велики део тих чињеница може и дужка је да да васпитна школа са добро уређеном наставом цртања. На тај начин примењено професконално цртање треба да произлази непосредно из општеобразовног цртања. И у тој неопходности је и најнезнатнији и најважнији разлог у корист увођења цртања у све школе без изузетка.

Завршујући карактеристику цртања као општеобразовног предмета, не могу да се уздржим, а да се у кратко не зауставим на једној страни цртања, која је од битне важности за педагоге и родитеље. Мислим на цртеж као показач ошште суме способности детињих. На цртежу као и на говору огледа се личност човекова. Ко је посматрао децу и пажљиво проучавао њихове цртеже, тај се, извесно, не једанпут изненадио, како карактер цртежа потпуно одговара индивидуалности детета. У сваком дечијем цртежу, као и у рукопису, види се нешто оригинално, само њему самоме својствено. Меланхолично, нежно дете црта друкчије, него несташно и живахно; сангвиник се показује у живом прецизном потезу, флегматик — у лаганом и млитавом цртежу и т. д. Но не само то, у цртежу се огледају и соц' јални услови — средина, васпитни услови и т. д: сељачко дете, на пр., прта друге предмете, него интелигентно, у првога је већи број облика, него у другога ит. д. Степен обдарености показује се на цртежу још јасније.

П тпуно је неразумљиво, зашто наши родитељи и васпитачи занемарују тако сигурно срество за познавање дечије душе као што је цртеж, не разгледајући никада дечије свешчице. Колико сам пута слушао са жалошћу примедбе колеге — педагога 0 најспособнијем детету као о неспособноме глупаку и мислио: како је то велика погрешка. Свеска деранова са дивним сликама „из своје главе“ казује, да њихов творац има изврсно памћење, јаку