Учитељ

138 У СРИ ЊЕ Љ

После вечере настане читање један сат, а после овога права забава: загонетање, играње народних игара (царкања, казања), причање о шуми и шумским животињама, које су она често ви_ђала. Знању њиховом о природи и животу у њој не би могао много да замери ни стручњак природњак.

Колико су ми биле пријатне вечери у друштву дечјем, толико исто, и празници проведени у друштву њихових матера, које су долазиле да обиђу своју децу и донесу им преобуку. Ово су биле једине прилике кад сам се могла с њима састати, јер као што рекох, куће су биле све удаљене од школе по час, два па и три. Често би их задржала да преноће, само де бих дуже времена са њима била. Тад би разговарале о њиховој деци, кући, животу ; или би им понешто читала из Народних Новина и других књига а нарочито о чистоти и алкохолу. Тамо пију сви много ракије; о славама девојка се не стиди да воденом чашом наздрави и испије наискал. Ово зло хтела сам нарочито с девојкама да лечим, па сам их звала четвртком и празником у школу да их учим читати и писати, али ми се нису одазвале нешто због удаљености кућа, а нешто из бојазни смејаће им се ко: што иду у школу, кад не могу постати госпође !...

Рад и живот У овом месту остао ми је у најпријатнијој успомени. Овде сам се нагледала највише природних лепота ; највише надисала чистог ваздуха, највише знања о природи Мила овде сам упознала прави српски патријархални живот. Сваки почетник учитељ треба да проведе неко време у оваквом месту, ако на зашто друго а оно ради саме природе. Бити учитељ а незнати шта је планина и живот у њој, значи имати непотпуно знање, које мора да му се свети у настави.

Још бих била у овом месту, али је настала потреба да сам ближе лекарима. Ево ме сад у смедеревском округу. Имам четвороразредну женску школу. Рада и тешкоћа има доста, али сам задовољна што ми је пало у део да просвећујем сеоско женскиње. Наш народ много пати од непросвећености жена, то се лепо види на њему и његовој кући... Ово је кратак приказ мога рада откад сам учитељица. Наставницама и наставницима сам захвална што су нам пробудили вољу за све што је лепо и добро. На крају остаје ми да Вас све поздравим и да пожелим још дуги низ година живота и крепкости у раду за добро отаџбине...

Да не наводим више, јер на крају крајева све лепе и драгоцене податке о раду наших ученица не бих могао изнети овде.