Учитељ

114 ; Учитељ

штиво и поуку. Педагози реалисте били су противу овога, налазећи да басне нису подесне за децу (особито малу децу), јер се њиховом садржином не износи истина и уче се деца на разне пороке (лаж, удварање, ласкање и др.).. Ну они нису могли да победе. Услед тога су скоро код свију образованих народа, па и у наб, и дан дањи басне довољно унете у ђачким читанкама и другим књигама за децу.

Неки наши песници покушали су да поједине басне препевају, те да им тако даду појетски облик. Особито је на томе пољу довољно радио покојни Љуба П. Ненадовић, па онда Змај Јова Јовановић, покојни Арса Прокопијевић и другиз У најновије време на то.исто поље рада вратио се и наш познати дечји песник Благоје Нед. Кечкић. Он је препевао неколико Доситијевих, Лесингових, Езопових, и др. басана. Његове се препеване басне разликују од досадањих: што су са бољом лириком. јаснијим изражајима, истоветном садржином, и др. Као такве особито му се одликују басне „Старац и смрт“, „Зечеви и жабе“, „Два миша“, »„Чавка и паун“ и др.

Кечкић је наш познаник, У нашим дечјим листовима често нам даје песмице у лаком стиху и поучној садржини, из чега се види да има песничког дара. Пре године дана штампао је збирку ових својих песмица под насловом „Дечје Срце“, које су лепо примљене. Сад нам је дао и препеване басне, за које држимо да ће опет бити лепо примљене, те их у то име препоручујемо.

Ст. М. М.

КРАЋИ ПРИКАЗИ.

Мих. Јовић: Моје Срце, одабране приче и песме ва омладину. 1. књижица. Београд. 1911. Цена 0:20 дин,

Јовић је наш стари сарадник на дечјој литератури. Због свога јасног стила, лепог причања, које пропраћа са неком особитом топлином, он је постао омиљени дечји писац. То га је охрабрило те је писао дуго и много. Писао јо оригиналне приповетке за децу, преводио пробране ствари, певао песме (лирске и епске) и др. Све је то у своје време објављивао преко дечјих листова и издавао у нарочите књиге за децу, које је такође доста приредио. Сад му је пала једна оригинална и добра мисао на на памет. Решио се, да све своје књижевне радове на дечјој ли-

1 Представник противника басана био је велики педагог, рвалиста, ЖанЖак-Русо, који је после себе оставио доста заступника у томе питању.

# Професор Тихомир Остојић пробрао је неке Доситијеве басне, које је „Матица Српска“ издала у две свеске као књиге за народ из задужбине Петра Коњевића, а професор Лука, Зрнић пробрао неколико басана од Врчевића, Доситија, Лафонтена, Лесинга и Крилова и издао их у засебној књизи коју је наменуо омладини.

8 Прокопијевић је препеване басне издао у засебној књизи год. 1987.