Учитељ

БЕЛЕШКЕ 781

Наша журналистика. Колико је наша дневна политичка, журналистика, ниско пала ево једног примера. Мостарски „Рад“ у свом 14. броју доноси ову белешку у рубрици „Књижевност. „У Мостару се осим домаћих листова сваки дан распрода врло велика множина београдске „Трибуне“, „Новог Времена“ и ти се листови управо неком халапљивошћу читају и растурају од руке до руке. Но како редакција једног од ових листова, наиме редакција „Новог Времена“ тежећи да своју београдску публику надражи са што сензационима вијестима, осим разних афера и плакатских наслова, доноси у својим фељтонима такве пријеводе француских писаца, да човјеку управо удари крв у образе, кад прочита по коју такву свињарију, осим осталих напомињемо само из 90. броја „у брзини“ од Жоржа Куржелина. Ми нисмо у стању, из обзира према нашим читаоцима, да донесемо садржај ове безобразне и срамне приче, али толико тврдимо да је ова прешла сваку мјеру. Ако листови из престонице Србије не умеју нас извијестити о својим политичким, просвјетним, индустријалним и уопште културним тековинама, на оваке фељтоне нити рефлектујемо нити смо вољни их уносити у наше домове, чије су кћери до јуче иза ћоше и капије вириле, а мајке им и данас у димлијама ходају.

споменик заслужном учитељу. У Нишу је изабрат одбор учитеља под председништвом Димитрија Цветановића, учитеља у циљу подизање споменика на, гробу пок. Александра Вулића, срп. учитеља у Неродимљу, који је мучки нападнут и смртно рањен од непријатеља српеког имена и умро у нишкој болници

Заслуге пок. Вулића за српски народ и српску школу у Турској познате су нашим читаоцима из новина а и из огласа којим је одбор упознао све који су то желели знати.

Ми се надамо да ће се учитељство наше одазвати позиву нишкога одбора и обилно својим прилозима потпомоћи његову идеју да се на покојникову гробу подигне достојан споменик као и да се помогне покојниковој незбринутој породици колико толико јер је он после себе оставио остареле родитеље и жену са петоро дечице.

Све прилоге ваља слати благајнику одбора г. Петру Лукићу учит. Ниш.

Раздор међу далматинским учитељима. Скупштина далматинских учитеља, за 1910 годину, одржана је у Сљету. Том приликом очитовао се јасно антагонизам између старијих и млађих учитеља. И сви млађи и напреднији учитељи иступили су тада из савеза далматинских учитеља и основали су ново учи“ тељско удружење. Конзервативнији елементи остали су и даље у савезу далматинских учитеља. Појава млађих и слободоумнијих сила у редовима далматинских учитеља свакако је симпатична ствар, и у њој лежи гаранција за напредак учитељеског сталежа и сталешкога рада. Али ваља имати на уму и то, да слободоумље треба да уђе у подручје народне просвете као елеменат, који ће давати нове снате учитељском сталежу, а не да га ослаби. А да се то успешно изведе треба имати доста увиђавности и тактике, па зато желимо новом учитељском покрету у Далмацији да агилном ЗЕНИЈИ свога мудрога рада освоје и свој рад крунишу успехом.