Учитељ
806 у чцчити јр
отклони. Што више болесника, то више динара — већи приходи и удобнији живот. Сељаци не разумеју — не знају узрок своме злу, па се и не буне. Капетан удешава ствари за општинске изборе и макља паре где год може, а организоване банде сеоских лупежа стално пљачкају по срезу. Сељаци живе на пушци и ножу. Лопови, каже, иду с колима у крађу, наоружани с пушкама и док једни беру кукуруз у туђој њиви и трпају у кола, други с пушкама стражаре и плотунима одбијају домаћина ако наиђе. А они у врховима на све то ћуте. Од њих је далеко слика те беде. Дубоке су књиге што они уче: они се баве „крупним државним питањима !“
ж
Дошао сам о распусту у Београд, жељан вароши, друштва и другова, и на доколици нађох се једнога дана у ходницима министарства. просвете. По њима стоје гомилице већином младих учитеља и учитељица и живо разговарају. Поред мене промичу личностигсуморна лица и јефтиног одела, или изнурена лица, 4, финих тоалета. Свежила даје тек по која млада учитељица, која јасно одудара од физиономије старијих учитељских лица на којима је живот учитељски урезо своје трагове.
Овде су као и на Учитељској Скупштини састанци и сусрети давно невиђених другова и другарица. А ти су састанци исцуњени облигатним разговорима учитељским: јадањем учитељица, на рђава места и школске управитеље, и учитеља на сеоске кметове и друге незгоде. Говори се још и о конкурсу и премештају, о испиту и надзорницима, па и о министру и референту.
Две младе и лепе учитељице разговарају са једним старијим префињеним колегом. Уочи пада једна са сомотском блузом и нежним лицем, са малим шеширом и дивном фризуром црне бујне косе. Ја на одломке чујем разговор њихов. Она црномањаста, у сомотској блузи, чујем како се жали на место у коме је. Чисто на лицу и покретима опажаш, кад говори да су јој речи слабе да искаже како је се осећала тамо незадовољна и колико јој је стало да се тога места што пре отараси.
— Па ви сте болан учитељица у месту, у коме је Ђ. Јакшић
пропевао и најдивније своје песме испевао, — чујем где јој онај колега говори хотећи да је одушеви за то место. | — Јес, он је пропевао; али ја ћу тамо прокукати, — одго-
вара млада и лепа учитељица нервозно смејући се своме одговору. — За Бога, зар ви немате идеала у најлепшем добу младости% (И ту очевидно зажали што није макар једно 20 година, млађи). Зашто вам је тешко у селу: СОпријатељите се са сељанкама, призивајте их школи, учите их; одушевите и колегу... — Ах! он се не може одушевити, одговори у смеју учитељица, претурио је преко 50 година, — и обе пренуше у смех. — Е па свеједно, ви радите и без њега, поче опет овај.