Учитељ

ПОДИЗАЊЕ И ИЗДРЖАВАЊЕ НАРОДНИХ ШКОЛА 835

то њихово старање и издржавање знају врло добро не само школски раденици, него и сви остали људи, који мисле и воде бригу о будућности ове земље.

Као год што роб не може створити слободна грађанина, тако исто и некултурни и непросвећени људи не могу створити просвећеност и културу, нити се о просветним и културним установама могу старати како ваља и како треба. Пошто је школа извор свеколике културе, а преставници општинске власти су махом неписмени и некултурни људи, то је био велики апсурд поверити или натурити им бригу и старање о школи, а највећи грех према отаџбини учиниће се, ако им се то не одузме.

Већина општина у Србији нити уме нити хоће да се стара о школи како треба. Прво и прво треба бити на чисто с тим, да школу не може волети нити се, како треба, о њој старати онај, који није кроз њу прошао и који не зна какве она користи даје ономе, који је срећан да под њеним кровом као ђак проведа неколико година. Код нас је, просечно узевши у целој земљи, кроз школу прошао тек једва сваки пети човек, а четири су остали неписмени, и онда није никакво чудо, већ је обична појава, да општине радије подижу механе, општинске суднице, кантаре и апсане, и све то одржавају у бољем стању, него своју школу, јер им општински кантари и механе дају приход у касу, а апсана им треба, „злу не требало“. Међу тим школа не даје у општинску касу никакав приход, већ, на против, из општинске касе треба да се даје новац за њено подизање и издржавање; дакле она је, по њиховом мишљењу, — сува штета за општину, а штеточину нико не воли! Ето тако о школи мисле многи од. оних, који кроз њу нису прошли као ђаци.

Већина (2) сељака гледа на школу презривим погледом каои на касарну. Отуда се врло често чује при упису ђака у школу: „За Бога, госиодине, шта ћете више од мене; један ми син служи у војсци, а други иде у школу већ две године, а Ви ми тражите сад још једнога Зар је наша држава спала на то, да је и у школи и у касарни служе само моји синови»“ Значи, има доста сељака који сматрају време проведено у школи за дангубу, намет, кулук, штету ит. д. Други ће опет рећи: „Ама молим те, господине, не треба то нама сељацима. Школа треба господској и трговачкој деци да постану чиновници, а наша треба и даље да раде земљу, те да хране овај свет. Ето Марков Јова је ишао у школу пуне четири године,

ЗЕ