Учитељ

40 УЧИТЕЉ

рочито сеоских, па зар онда немамо и право и дужност да викнемо: спасавајше школу!

Истина, има доста општина које, милом или силом, и предаду школи што јој припада; али то упадне у џеп школском благајнику, опет сељаку, који ту дужност врши „из почасти“. И сад опет настаје мука за управитеља да ту суму истера из џепа благајнижова и да је да за школске потребе, јер и благајник сматра да треба да се послужи тим новцем неко време, пошто му је то у осталом и једина плата. Настаје сад борба између управитеља и благајника, јер овоме никако не иде у главу да неко, поред „почасног звања“, нема колико било материјалну корист, па ма та била и у томе, да се по неколико месеца послужи којом стотином динара школских пара, а школа за то време нека се претрпи. Она је сирота већ и научила да трпи. Ако му овај покушај не испадне за руком онда се корист тражи на други начин: „шконтира“ се при исплаћивању, или се од квитодавца тражи да квите пишу на веће суме, те да вишак остане благајнику за његову дангубу. Свега овога не би било, или би га било у много мањој мери, да је благајнику предвиђена поред, „почасног“ звања, бар и најмања. новчана награда н. пр. 590 од исплаћених сума По буџету, сем Позиције на зидање нових иџ оправку сшарих школских зграда.

И ако ово све напред наведено говори за то да су школски одбори штетни, ми ипак нисмо за то да се они сасвим укину и да се народна школа узме сасвим из руку народних, већ смо за то да они остану и даље, али да председник школског одбора буде управитељ школе. Он мора имати шира права над школским одборницима и општинским властима у колико ове не би извршивале његове и одборске одлуке. Он мора бити прави господар школе, а школски одборници његови искрени и савесни помагачи. Дужности школског одбора треба да су: да одређује школски буџет; доноси одлуке о оправци школских зграда; да кажњава ђачке родитеље за нешиљање ђака у школу; да даје мишљење о школским рачунима; да уписује ђаке у школу и у опште да буде прави помоћник школи и управитељу.

Ми верујемо да од овако уређених школских одбора не би било штете само у том случају, кад би држава узела у своје руке подизање и издржавање народних школа. На овај начин могла би се неговати приватна иницијатива, која би можда после подужег низа година могла одменити државу у старању око подизања и издржавања народних школа.