Учитељ

УЗ МЕ ЦИЕ

ПОДИЗАЊЕ И ИЗДРЖАВАЊЕ НАРОДНИХ ШКОЛА 41

Код нас је обавезно школовање само на хартији и остаће тако још дуги низ година, ако се не реши питање о реформи народних школа. Оволико школа, колико их данас имамо, једва могу да приме трећину дорасле деце за школу, а две трећине, хтеле не хтеле, морају остати нешколоване. Значи, да би требало отворити још два пута оволико школа, колико их сад имамо, па да се потпуно изведе начело обавезног школовања. Ну и то би.

„било мало, јер су данашње школске општине тако простране, да

има деце, која пропешачс 5, 6 па и 3 километара од своје куће до школе и толико опет од школе до куће. Кад дете од 7—10 година мора да издржи оволики физички напор, па још по ружном путу и опасном времену, онда је оно потпуно неспособно да

успешно прати наставу и није чудо ако омрзне школу и почне да

бежи од ње. Сем тога, данашње школе су махом претрпане великим бројем ђака, те и иначе у рђавим хигијенским условима физички пропадају, па наравно и умно усавршавање и напредовање не може бити на свом месту. Значи, дакле, да школске општине морају бити мање п да бројно стање ученика по разредима не сме нигде прећи законом одређени максимум у интересу и физичкога и интелектуалнога развића ученичког. Ово би се могло извести само тако, ако би држава то узела у своје руке, јер су општине доказале да нису ни вољне ни способне да то изведу. Врло често се чује да наше школске зграде овако бедно стоје због сиромаштине, али то није истина. Ми имамо пуно примера да

једна потпуно сиромашна општина има лепу и добро снабдевену

школу, док друга општина много богатија има за школу какву

празну опалу страћару. У таком контрасту врло често стоје и поједине вароши и варошипе, па и поједини крајеви наше отаџбине.

Док једне општине, иначе у свему имућне, преправљају старе суднице или какве шупе и друге старудије, па то употребљавају за школе а зидају нове и планске суднице, механе и апсане, дотле друге сиромашне општине зидају изнова лепе и модерне школске зграде. Истина ових других је много мање, али тек има их. Немамо при руци тачних података, али смемо тврдити да има бар једна трећина данашњих школских зграда, које су преправљене од

судница и других старих неупотребљивих зграда. Школски над-

зорник за школску 1907/8. годину наводи у свом извештају како село Прњавор (у Мачви) има лошу школску зграду, а купило је

једну лепу кућу преко пута школе, па је преправља не за школу