Учитељ

ПОДИЗАЊЕ И ИЗДРЖАВАЊЕ НАРОДНИХ ШКОЛА 43

какве модерне грађевине намењене за школу, која стаје врло скупо према месним приликама, и није један случај да је општина одустала од грађења школе само за то, што јој се учинила врло скупа, или баш и увидела да поред најбоље воље не може поднети толику материјалну жртву. Међу тим би много боље било да је ова процедура краћа. Нарочито би добро било да Министарство Просвете има масу готових планова разноврсних школских зграда и варошких и сеоских, и подељених и неподељених, па нека окружни школски одбор, према величини и богаству шк. општине, одреди какву ће школу која општина подићи. Не налазимо никаква оправдана разлога не одобрити општинама да подижу себи школске зграде високе, светле, простране и солидно израђене баш и од материјала, кога имају и доста и јевтино. Сељаци са својом децом проведу врло често сав свој век у кровињарима, чатмарама и талпињачама и дању и ноћу, а држава им не да, да им деца, као ученици, проведу дневно по неколико часова у видним, пространим и солидно израђеним учионицама од слабог материјала.“

Статистички подаци ће нам најбоље показати како смо споро ишли са подизањем школа. Одмах у почетку кнез Милошеве владе било је неколико основних школа у Србији. 1820 године било их је око 20, неке су биле државне, неке општинске а неке приватне. Ну 1856 године је законом установљен школски фонд из кога држава плаћа учитеље, а општине сносе све остале терете за школу. То је тако остало све до данас.

Дакле у Србији је било:

године: школа: учитеља-ца 1845 183 187 1855 274. 506 1865 321 899 1875. 534 667 1885 565 925 1895 977 "1816 1905 1236 2286 1908 1365 2530 1910. - 1418 2726

Ови нам подаци казују да је у Србији за 65 година отворено 1240 школа. Годишње је просечно узев отварано око 19 нових

1 Ваљда после овог написа изашао је распис министарства просвете о подизању школа од 23-1-1910 г. ПБр. 2990, баш у овом смислу. Уредн.