Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 59

дин. преко књижаре С. Б. Цвијановића у Београду. То је тако јевтино да их може сваки набавити, а о ваљаној садржини ових

издања, и значају Матице „Српске за онамошње Српство, није потребно ни говорити.

Српска историја од почетка до данас у слици и црти. Цена 1,50 дин.

И ако је познат велики значај историјских слика за предавање историје, опет ми готово и немамо тих слика, сем таковског устанка и Синђелића на Чегру, а то је осетна празнина.

Као помоћно средство за предавање и учење историје имамо само слику Јове Поповића учит. којом је генеалогију Немањића преставио у виду разгранатог стабла, и сад ову Стојадина Петровића учит. којом је помоћу слика наших владара, представио напредовање и опадање српске државе за време појединих наших владара.

Слика је велика као средња мапа, израђена је у боји. Има мапу Немањине и Душанове државе.

Овој Историји имамо да учинимо ове замерке:

Није било потребна круна на глави Ст. Немање, јер он није био крунисан. 5

Велики је напредак обновљене (данашње) Србије истакнут, те је дошла на ниво кнеза Лазара.

И овде (по навици) пише да су Срби робовали 500 година, а треба 400 година, кад се и Капетан Коча наслика као владар. |

Не треба рећи „робовали“, него живели под Турцима, јер Срби никад нису пристали на ропство, него су се вечито, сваком згодном приликом, бунили против ропства, и много пута су уз ћустријанце, Маџаре и Млечића ратовали за своје ослобођење, па су се најпосле сами и ослободили. ;

И поред ове 2—3 замерке, и мисао и сама израда ове Историје су за препоруку, а препоручена је и од Просветног Савета.

1000 пејкгапејаћ поуе! 1000 зубом усћ зр1зоуаТе рохода а Шеегагтим доргоуа2 Ег. бекашпа. У Златном Прагу, под уредништвом проф. Фр. Секанина, почела је излазити збирка најлепших новела из светске књижевности. Као што сам овај натпис казује читава ће збирка обухватити хиљаду новела од хиљаду писаца из најразличнијих крајева света.

И српска књижевност биће у овој збирци добро заступљена. У другој свесци изашла је прича пок. Л. К. Лазаревића „У Добри час хајдуци“, под натписом: Запа, у преводу Симе Грбића.

У литерарном уводу о Лазаревићу вели се како је српска књижевност заостала у драми и епу, али је у лирици и новели на знатној висини, и да се реалистичка приповетка и хумористични роман српски, могу мерити с данашњим најнапреднијим књижевностима. У њему се Лазаревић назива „песником — идеалистом“, и износи се кратак преглед његовог живота и карактеристика његовог рада.