Учитељ

60 УЧИТЕЉ

За идуће свеске, из српске књижевности, на реду је „Мали певач“ од Јанка Веселиновића, у преводу Јос. Зд. Раушара. 5 Летопис Српске Матице.

Рачуница за ! разред српских основних школа у Босни и Херцеговини. Цена 25 пара. Написао Милош Попара српски учитељ у Сарајеву. |

У овој рачуници су 3 дела. У 1 делу је лепо изведено очигледно упознавање с бројним количинама и цифрама до 10, помоћу прстију, црта и тачака, Писање и читање цифара.

У Ш делу су поступно изложене рачунске радње с бројевима од 1 до 10 (сем дељења), с неименованим бројевима, које ђаци има само да препишу и израде, јер су они мали да сами склопе рачун из задатка.

У Ш делу су тако исто поступно изложене све рачунске радње с неименованим бројевима од 10 до 20. У овом делу има и неколико сложених задатака. Мислимо да они нису за овај разред.

Техничка страна књиге је одлична.

Строго узевши, за 1 разр. не би требало да има других уџбеника сем буквара и читанке. Али у невољи (кад наставник има по 3 и 4 разреда) може се допустити овако преписавање рачуна из књиге, место с табле (које би сам наставник исписао) и кад је обавезно и писмено рачунање у том разреду, што код нас није.

Ако наставник неће да употребљава никакве уџбенике у 1 разр. сем буквара и читанке, ова рачуница може врло лепо да по служи њему. -

Објективно цењена ова рачуница, без обзира на предње питање, врло добра је.

Српске Дечје Игре, за школску употребу, прибрао и удесио Драгољуб Илић учитељ. Издање уредништва „Нар. Новина“ Београд. 1911. год. Велика осмина. Страна 101. Цена 1 динар.

Народи су се забављали још из памтивека. Са њиховим интелектуалним напретком и те су забаве извођене лепше и практичније. Међу забаве на прво место долазе народне игре. Сви народи на свету имају данас својих народних игара, које су од предака наследили, као и остале обичаје, па и Срби нису од тога изостали. Ми имамо доста наших народних игара. Можемо рећи, да у томе изобилујемо. Мањи део је до сада објављен, али већи није. Наше народне игре неки деле на летње и зимске; други на дечје, младићске и за одрасле; трећи на мушке и женске; а четврти на витешке, забавне, игре духа, игре за добит и орске игре, пети их деле на посебне и друштвене игре итд.

Да су игре непотребне телу и души не би их народ ни играо. К. Огооз-е вели: „Кад је човек здрав и кад не зна шта ће са својом снагом, он почиње да пева и да подвикује, да игра и да скаче, да се задиркује, другим речима почиње да се игра“.!

1 Етнографски Зборник С. К. Академије Наука, књига девета, стр. 8.