Учитељ

Бе Упит

Присталице Базедовљеве, пратећи Русо-а, много су учинили за дечје проматрање не само у теорији него и у пракси.

Мораћу најпре истаћи једну расправу о шеорији педагошког промашрања, која се налази у првом делу органа десавског филантропина, Радарортзсће Отетапашпреп, од 1778. године. Због њеног великог интереса поновићемо је овде у изводу.

Несавремена теоретичарска тежња смртних људи јесте једна од најмоћнијих препрека, које коче напредак људског сазнања. То нарочито важи за вештину васпитавања. Да би се педагогика више усавршила, мора се оснивати на искуству. За то је потребно педагошко проматрање. Овоме опет стоје на путу велике тешкоће. Прва је у непоузданосши проматрања.

У души, и у целоме човеку, учин никада није последица једнога узрока, већ заједнички продукат многих околности. Ако хоћемо да уздигнемо вероватност на степен извесности, онда морамо да познајемо тачно у свако доба целокупно унутрашње и спољашње стање васпитаниково, морамо на сваки случај мотрити, на јела и пиће, па и ваздух око њега, барометром и термометром морамо одмеравати, да бисмо поређењем свих ових прилика с вероватношћу проценили, колико свака може у еволуцији имати удела. Могло би додуше некоме изгледати смешно, кад помисли, да теразијама за месо! или барометромз треба да се испита, како је његов дечак ослобођен од каквог моралног недостатка; неком. би могло тако нешто изгледати парадоксно, али много што шта мора дуго времена остати парадоксно, пре него што постане истинито. Међутим, утицај ових телесних узрока на наше морално и интелектуално савршенство тако је известан, тако снажан, тако општи, да сам ево тврдо уверен, да психологија мора одатле почети, и само онда може успевати, ако наше познавање тих утицаја буде тачније и потпуније.

Друга је тешкоћа у томе, што ни један наш васпитач не

У У Гетингену је поново помоћу телесне тежине утврђено, „какав су утицај на децу вршиле поједине фазе школског живота“. Упор. расправу од а. Соте-а у Рад. Зшфеп 1906., стр. 137.

2 оете: „Јесмо ли игра сваког ваздушног притиска >“ — Пре кратког времена (1905.) појавила се књига „МенНегејтизве“ од проф. Бафот Отап! Рехтег-а са са универзитета И!појв. Он је на 12759 деце проматрао, на који начин утиче време на њихово понашање и деловање. По његовим саопштењима извесне се књиге одбацују за време лондонске магле и у дане несноснот времена, пошто би недостатак у њих имао кобних последица.