Учитељ

УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ 87

припремању за што свечаније отварање. Други су били зато да се и дом и пансионат отворе још ид. школ. године, како би што пре почео да одговара намењеном задатку. Трећи су били мишљења да се у ид. школ години отворе и дом и пансионат, ма се у пансионат за ид. школ. годину примила само она деца учитеља из унутрашњости, која се школују у Београду. -

Пошто је ово питање врло важно Управа је решила да сео њему дискутује још на једној седници.

Председник Надзор. Одбора Председник Главног Одбора,

и. Радосављевић. Урош Благојевић. Секретар, „Жив. Јовановић.

ОБЈАШЊЕЊА. _

Поуке и обавештења ЈЕДНА ОДЛУКА ДРЖАВНОГ САВЕТА О ОГЛАШАВАЊУ МЕСТА ЗА УПРАЖЊЕНО

Г-ђица К. Ж. учитељица у П., по истеку великог школског одмора школске 1908-9 године, одсуствовала је по одобрењу г. министра до 10. октолра 1909. год. после овога рока није јој више одобравао одсуство, већ јој је наређено да одмах иде на своју дужност у П.

Пошто г-ђица из извесних својих разлога није могла ићи на своју дужност то је молбом својом од октобра месеца 1909 год. Молила г. министра да јој на основу чл. 43 зак. о народним школама образује лекарску комисију ради прегледа.

Ову њену молбу усвојио је г. министар и претписом својим од 30 октобра 1909. г. наредио је Управи града Београда да ју прегледају три лекара, који ће поднети извештиј, да ли г-ђица Ж. може и даље остати у служби или је треба пензионисати.

Према овој наредби г. Министра лекарска комисија састављена од г. г. Љ. Стојановића, Милоша Ђ. Поповића и Светозара Марковића, овд. лекара, прегледала је г-ђицу Ж. и нашла је, да г-ца Ж. болује од катара у плућима и да јојје ради поправке здравља потребно шромесечно одсуств.

Одмах по пријему овог лекарског извештаја г. министар је цео овај предлог упутио Главном Просв. Савету на мишљење : да ли би г-ђицу Ж. требало и даље задржати у служби или би је по чл. 33. зак. о народ. школама требало пензионисати.

Пошто је лекарска комисија дала овако повољно мишљење, и пошто је г. министар цео овај предмет упутио на мишљење Глав. Просв. Савету, — то је г-ца Ж. мислила, да јој не треба више да се обраћа министарству за одсуство, већ је очекивала у Београду одлуку г. министра по њеној молби.