Учитељ

НЕКРОЛОЗИ 89

адмирал. М ако је рано остала сироче, ипак је била брижљиво васпитана. Године 1859. мис Ирби крене се на пут по Европи заједно са својом другарицом мис Макензијевом. Она је тада посетила Немачку, Чешку, Угарску и задржала се нарочито у Словачкој. О том свом путу била је написала књигу на енглеском језику.

После две године мис Мрби се крене поново на пут. Била је у Чешкој, Босни, Херцеговини, Црној Гори, Старој Србији, Србији и Далмацији. Утиске са тог путовања она је изнела у књизи, која је изашла 1866. године: „Путовање по словенским земљама“. Та је књига доживела друго издање 1877. са предговором В. Гледстона чувеног енглеског министра.

Још 1866. године Мис Ирби основала је у Сарајеву школу за српске девојчице. 1874. године премину њена другарица мис Макензи, и мис Ирби је до своје смрти одржавала тај завод, чинећи небројена доброчинства српској сиротињи. Она је у почетку 1870. године отворила преко двадесет основних школа у Босни, сама је плаћала учитеље и подносила све трошкове.

За време окупације аустријска влада је те школе затворила. У Книну у Далмацији је, такође, основала школу. За време устанка у Босни мис Ирби је својим доброчинствима утрла многу сузу у српској нејачи. Она је тада раздала велике суме новаца бегунцима. Раздавала је одело и храну сиротињи, која ју је прозвала српском мајка. Е

У заводу Мис Ирбијеве у Сарајеву васпитала су се у почетку мушка и женска деца; доцније је тај завод претворен у женски институт. Није могућно набрајати шта је све учинила српском народу ова племенита енглескиња. Она је цео свој живот посветила ублажајући невоље својих ближњих, држећи се оне изреке Њутонове; „Без доброчинства врлина је само једна реч“. Мис Ирби често је пута говорила кад су јој Срби захваљивали за учињена доброчинства: „Ја чиним своју дужност“.

Глас о смрти Мис Аделине П И рбијеве, племените жене, какву је само Енглеска могла „дати, и велике добротворке српског народа, изазвао је велику жалост међу свима Србима и далеко ван граница Босне и Херцеговине.

У самом Сарајеву вест о смрти племените Ирбијеве продро је за тренутак у све кутове и у сиротињским