Учитељ
92
У Ма Ва 6
Покоји Михаило родио 1825. године у Скрадину, у Далмацији. По свршетку задарске Богословије дошао је у Србију и одмах је, 20. сепшембра 1849., постављен за учитеља у Ариљу; затим је учитељевао у Ужицу и Карановцу — Краљеву — одакле је премештен у Београд, у школу код Саборне Цркве, где је бивао и управитељ. Учитељевао је до 31. јула 1885. године када је пензионисан с пуном пензијом, коју је уживао пуних 26 година. Поред пензије покојнику је општина београдска, у знак захвалности, дуже времена издавала и станарину.
Био је веома вредан, марљив и одличан просветни радник, те је целога свога живота заузимао видна места у просветним и хуманим установама. Био је утемељач учитељског удружења, члан управе друштва за подизање Храма Св. Саве. дугогодишњи економ прве београдске читаонице, члан фонда сиромашних ученика-ученица код Саборне Цркве.
Пок. Михаило толико се био сродио са школом, да му је жао било да се са њом растане, па је дуго време био и школски одборник.
При оснивању Учитељског Удружења био је један од првих поборника за удруживање дотле неудруженог учитељства.
За време српско-бугарског рата одликован је ратном споменицом, а 1907. године одликован је орденом Светог Саве У реда.
Стално је живео у Београду, где је и умро 22. а сахрањен 23. јула ове године уз саучешће многобројних пријатеља и познаника. Не опелу је, из почасти чинодејствовао Митрополит уз асистенцију седам свештеника.
За собом је оставио супругу, три сина, кћер, снахе и унучиће. Бог да му душу прости.
~
на Гробу покојног Андре Благојевића учитеља
Тужни прашпоци !
„Човек је кратка века и пун немира, као цвет ниче и бежи као сјен.“
Још пре три године немилосрдна смрт управила је своју отровну стрелу на мирни дом Андре Благојевића,