Учитељ

Хтео бих у овом тренутку да тешим тебе сапутницо Андрина и тебе самохрано чедо његово. Али зар се могу утешити и умирити тако тешко увређена и рањена срца. Треба имати много снаге па издржати тако тежак ударац грома, који је оборио хранитеља вашег; и за то ја у овом тренутку осећам да су моје речи празан звук звона, Вас две сиротице наричете и тугујете за Андром. За њим лију сузе и сви пријатељи и познаници његови, па ево и ја плачем и старам се да вам помогнем и олакшам, али се бојим да моје сузе не изазову читав поток ваших суза; и да не нарушим ма и искру душевног мира, ако га у овом дану искушења можете имати.

Ви сте данас изгубили хранитеља свога. Ваша је кућа несрећно поткопана и место чврсте руке дошле су ваше, слабе и нејачке, да одрже оно што је заиста тешко издржати. Па шта да чините: треба ли да пустите срцу на вољу, па да ваша мала снага оде на сузе за изгубљеним мужем и оцем и да гроза и даље врши свој опаки посао Не! Ти мајко примаш и очинску дужност на 6 То је бреме тешко, али ти мораш одмах сузе убрисати и сву снагу и разум употребити да га понесеш. Пред тобом стоји будућност детета твога и за то мораш напред. Ти мораш за љубав свога јединчета јуначки сносити све терете и снажно отклањати препоне у животу, јер деге има права на живот а његов живот је твоја дужност. Пригрли јединче своје и свом материнском љубављу помози да му стазе живота не буду трновите. Престани с плачем и покажи својој јединици благи матерински осмех; пружи јој руку да осети снагу оца мајке. Не заборави никад да је твој живот, живот твога детета, па по томе и љубав твоја према њему, треба да је јач: од свега. Ако то учиниш, испунићеш последњу и највећу жељу Андрину, јер он није тражио од вас плача и суза, него је морао пожелети само срећу остатку своме.

Андро, друже пи брате. “

Ти си се пожурио да заузмеш одређено ти место у пантеону учитељском и да тамо примиш награду за свој тешки и родољубиви труд на земљи. Опрости! Ми те од тога дугога пута задржасмо овде пред твојом омиљеницом — школом, која је била једина мета твога живота, задржасмо те ми, другови твоји, да ти кажемо последње збогом пред дверима светилишта, на чији си жртвеник положио и живот свој. П. Ал.