Учитељ

98 ; УЧИТЕЉ

блем о њеној слободи» — Ово нам уздржавање изгледа не само могућно, него чаки потребно. Оно се намеће не из неке бојажљивости, него по методи. Као и свака друга експериментална наука, и психологија треба са свим да одбаци свако истраживање које се односи на првобитне узроке. А проблем о слободи воље долази у тај ред. Једна од великих услуга Кантове критике, и оних који су је продужили, била је та, што је показала да се проблем о слободи воље своди на знање: да ли се може изићи из ланца последица и узрока, да би се поставио један апсолутни почетак. Та моћ, „која позива, осуђује или прогони“, како је дефинише један савременик који ју је дубоко проучавао; не може се претпоставити друкчије, осим да се уђе у метафизику.

Овде ми нећемо покушавати тако што. Унутрашње и спољашње искуство је наш једини предмет; његове границе су наше границе. Ми узимамо хтења као чињенице, са њиховим непосредним узроцима, то јест мотивима који их производе, не испитујући да ли ти узроци претпостављају узроке у бесконачност, или да ли има ту неке спонтанести. На тај начин питање је постављено у облику који могу примити подједнако и детерминисти и њихови противници, који се дакле може помирити и са једном и са другом хипотезом. У осталом ми се надамо да ћемо наша истраживања вршити тако, да се чак неће ни приметити одсуство ма каквог решења у том погледу.

На крају ове студије покушаћу да покажем, како у сваком вољном акту има два засебна елемента: стање свести, „хоћу“, које потврђује једну ситуацију, али које нема само собом никаквог дејства; и један врло сложен психофизиолошки механизам, у коме једино лежи моћ да ради или спречава. Како овај општи закључак може да се изведе само на основу парцијелних закључака које пружа патологија, то ћу у овоме уводу одбацити свако систематисање; ограничићу се да проучим вољу у њеном двогубом механизму подстицања и заустављања, и у њеном извору, — индивидуалном карактеру, — занемарујући појединости које се не односе на наш предмет.“

1 Бепоимјег, Бззајз де стидане обпбгале, 2. еф оп. !, 65—40 39."

2 У скорашњој књизи Зсћпејдег-овој: Пег тепхстисће УГШе оот 5гапарипкге дер пецетеп Етатскштрвтеотеп, Ветп, 1822., наћи ће се добра монографија о вољи, у нормалном стању и са гледишта теорије еволуције. Жалимо што смо зату књигу дознали тек кад је овај рад био готово довршен.

а ата ма и

]