Учитељ

116 Убпси РеЕ

тив имао. Ми наше сопствено разумевање наслањамо на Кантово схватање, које је против владајуће школске мудрости. Храброст самосталног мишљења и посматрања одвела нас је до сазнања, да је цртање истинских предмета добро, да је, дакле, стављање стварних предмета пред цртача боље. Ми налазимо, да је настава ручног рада од више вредности за образовање, него настава цртања; настава ручног рада има много јачу уметничко-образујућу силу, него и најбоља настава цртања.

Ове погледе поставили смо још 1885. у нашем спису „Настава рада“. Цртање предмета је вештина апстракције, стварање ствари је вештина деловања и непосредности. ЈЉуди су много раније стварали предмете него што су их цртали. Грци беху изврсне архитекте и пластичари а незнатни цртачи. Исто тако као развитак човечанства показује се и развитак деце. Она много раније праве и стварају предмете, него што их почињу цртати. Ко хоће о при-

роди дечјој да води рачуна, тај мора пре свега да дозволи радити, |

т. ј. да прво праве ствари, пре него што им се дозволи да цртају.

Стварање је првобитна, божанска посленост; оно чини децу нај- .

- срећнијом; цртање, малање, копирање је за децу посленост само другога реда, и не допушта праву срећу стварања. Зашто Зато што се стварањем предмета много више ума и

снаге човечје уноси у посао, него цртањем ствари; и зато што је

дете највећма срећно, кад су у послу све његове силе. Природа захтева од детета делање свих његових способности и моћи; дете се може развијати, може расти, цветати и напредовати само делањем свих његових моћи.

Овај природни закон развића детета делањем његових моћи за срећу је самога детета и за спас човечанства: и државе, али како греше наше школе против овог природног закона осуђујући дете на нерад, на пасивно слушање, гледање и мишљење г !>

Које моћи код детета може да развија цртање» У главном схватање линија, облика и размеру предмета по величини — гледањем. Ка овом гледању долази врло мало рука — покрет руку, али само у два правца. То је све. МИ каквим оруђем учи дете при цртању руковати; Плајваз и гума, — потпуно незнатна оруђа

Како је, на против, друкчија настава рада, настава стварања! Она чини, да дете упозна оруђе и да га употреби. Она учи дете да рукује ножем и маказама, лењиром 'и угломером, иглом, гладилом и кичицом при картонажи; тада учи дете да употреби чекић тестеру, сврдло и кљеште, длето и ренде, сечицу и вадибурму при

Ае аб 7