Учитељ

ШКОЛА БУДУЋНОСТИ —- РАДНИЧКА ШКОЛА 115

друго. Кад породица беше још радна заједница, кад рад беше још ручни и домаћи рад, тада су се деца раду од оца и мајке учила, тада васпитање радом беше важна задаћа породице, и држава немађаше потребе, да се брине за радно образовање кроз радничке школе. Данас, пак, кад је Уло породица у градовима и индустријским местима, а и саме сеоске породице, немају ни најмање могућности, да својој деци даду радно образовање, данас код величанствене поделе рада, школе су преконужна потреба, како социјална тако и државна.

Држава и друштво имају један високи, витални интерес отуда, да деца уживају богату благодет образовног и васпитног рада, да радом за рад образована буду. Прво се изврсно стараху еснафи образовањем појединих позива. Али еснафи су ишчезли и већина младића не може више код мајстора да се спреми за извесне занате. Штедљиви развитак је старе потпуно одстранио и створио нове занате и индустрију, у којима има занатских мајстора. Да би се млади људи спремили за један позив, потребне су радионице за учење, стручне школе, занатске, трговачке, пољопривредне, техничке и полутехничке школе. Социјална потреба захтева то строго, и опћинство их мора поставити, подићи. Што се више ручни рад замењује машинским радом, а кућни рад — радионичним и фабричким радом; што се више мала трговина гросиском трговином буде потискивала, и најзад, што више нове индустрије, нове радне методе и нови јавни обрти (железнице, поште, телеграфи и т. д.) постају, у толико ће већа потреба образовања радом бити, и у толико ће већег интереса имати држава за јавно васпитање радом за рад.

Цртање, рад и умешничко образовање. Господ. Пг. Кегзсћепзјејпег ни са једном речи није изразио, или бар наговестио, високу вредност наставе ручног рада за уметничко васпитање. Напротив, он је вредности уметничком образовању цртања помоћу стварних, природних предмета, место апстрактних линија и облика, испевао високу хвалу. Ми се потпуно слажемо у високој хвали наставе цртања, која ставља истинске ствари пред цртача, и који води рачуна о природи дечјој, јер смо ми одавно тако радили. Још као ђак дошао сам до сазнања, да је цртање са прегледаоница наопачина, и увидео сам да је цртање помоћу ствари најбоље.

Али то беше пре 40 година, а како може један деран из клупе боље знати него цео научени свет! Доцније смо сазнали, да тај учени свет ипак није имао право, а да је безазлени дечко напро-