Учитељ

114 УЧИТЕЉ

исти облик код свих јединака. Сложеност средине у којој се налазе заштита је противу аутоматизма.

Овде завршавамо овај увод, напомињући, да је једини његов циљ био да припремимо за патологију, на коју ћемо сад прећи.

(СВРШИЋЕ СЕ)

ШКОЛА БУДУЋНОСТИ —- РАДНИЧКА ШКОЛА.

у (СВРШЕТАК).

Социјална пошреба радничких школа. Ми живимо у социјалном веку, па ипак господ. Рг. Кегзсћепзјејпег није ни једне речи проговорио о социјалној потреби школа. Он није ни једаред покушао доказати, да је реформа школе, какву он захтева, потреба модерног друштва и модерне државе. Ако школа нема социјалне ни политичке потребе, то она није сигурна, јер увек стање образовања беше тако, како то друштво и држава захтеваху, а не како су пророци и сањалице желеле. Пошто Рт. Кегзећепзјашег није социјално-политичку потребу радн. школе показао, то ћемо морати ми учинити.

У свима ранијим друштвеним и државним формама рад беше неслободних људи, робова. Слободно васпитање беше, напротив, посао слободних људи, и због тога није било никакве социјалне ни политичке потребе за наставу рада, нити васпитавања радом. Али данас, кад постоји држава слободних, једноправних грађана, од којих Уло морају да живе од рада, потреба радног образовања се непрестано све више осећа. Са првом појавом грађанског капиталистичког друштва појављује се и мисао образовања радом, и то још код Кађејајз-а, Сотетиз-а и Госка. У свакој ранијој друштвеној форми рад беше — ручни рад, кућевни рад, фамилијарни рад, неподељен. Са подизањем грађанског друштва дође и подела рада, дођоше велике радионице (мануфактуре), дођоше машине И постадоше фабрике. Тако ручни рад постаде — машински рад, "кућни рад — фабрични, и породица изгуби њен карактер радне заједнице. Породица постаде разрушена и уништена. Отац и мајка, син и ћерка не имађаху више посла у кући, они не могоше више заједнички на једном послу радити, већ одоше у фабрику, радионицу, у пивару, и сваки рађаше у служби некога другога, и нешто

+