Учитељ
ШКОЛА БУДУЋНОСТИ —- РАДНИЧКА ШКОЛА 119
своје моћи употребљавају, нешто рукопипљиво, корисно и лепо износе. Произвођење, прављење, стварање је божанска, блажена посленост за децу. Дете се може без псовке и без удараца од рђавих пожуда и дела задржати, и благо на добро и лепо упутити, циљу сходним занимањем, радом. Добро у детету неговати, значи, основ злу укратити и овом смртну пресуду изрећи. Ручни рад не само да одгони беспосличење и управља нагон послености код детета на добро и лепо, већ ручни рад такође буди расположење за корисан посао у опште и љубав ка слободном, по вољи изабраном раду и самосталном делању. Дете почиње тада само себи постављати задатке, самом себи циљ одређивати, само себи испит држати и тиме добија чврст основ за наравственост, за слободну саморадњу. Саморадња води самопоуздању и даје свест о достојанству. Достојанство је стуб наравствености, морала.
Суштина врлине не састоји се у лепим осећањима, мислима и речима, већ у добрим делима. Добра се дела не уче речју, већ делом. Почетак и основ свих моралних дела је опет рад, т. ј. за друштво корисан рад.
При раду мора дете слушати и гледати, осећати и мислити, хтети и радити; при присвајању знања, при учењу, употребљава се то већином само пасивно.
Како високо за морално дејство стоји радна настава изнад наставе учења !
Продуктиван рад даје мислиоцу један ваљан материјал и смета детету, да уопште и мисли погрешно и рђаво; уређен рад даје вољи паметан, добар циљ и смета детету да зажели будалаштине и зла да чини; плодови дечјег рада одводе их ка самоиспитивању и самопознавању, као и правом, истинском оцењивању сарадника, другова.
Како велики број сила за образовање морала има настава рада, а како бедне, напротив, изгледају голе моралне придике.
За похвалу је, што се данас опет о моралној педагогици пише, али се ипак мора нагласити ово: свака наравствена педагогика, која ручни рад као њен први и највиши захтев не поставља, и свака наравств. педагогика, која рад за основ њене науке не узима, није достојна лепог имена. Даље, мора се рећи: да се не би имало тако много о сексуалној педагогици писати и говорити, јер би радни. школе потпуно природи дечјој одговарале. Ручни рад је најбоља превентивна мера против рђавих побуда и заблуда.
Радом се учи дете производе рада, као и људе који раде,