Учитељ

128 Уча ТЕ Љ

НИЗ ЕН ва ан па АБА ПОНИШТИ ни пр

Жудња код деце да цртају предмете који им падају у очи има за последицу и јаче инстиктивно вежбање чула и јесте средство да се постигне већа тачност и потпуност у посматрању. Овим се даје могућност да се више запазе појединости, и ако је предмет опажања један исти. А овим се утиче на појачавање памћења које зависи од пажње.

У уметничком свету постоји изрека: „цртај главом а не рукама“. Због тога се цртање не може уврстити у „празна занимања“ и мора се признати његова важност по духовни развитак детињи.

Ако уђемо у процес цртања уверићемо се да умење са мало црта пренети карактер предмета који се посматра, разумети покрет, изразити његов однос према околини, што чини крајњи циљ разумнога начина учењу цртања — претпоставља исти умни рад као и умење кратко, али јасно и разумљиво изложити своје мисли на хартији или усмено. На овај начин, упоредо с развијањем пажње цртање несумњиво развија способност мишљења.

Што се више упознајемо с особинама ствари у толико више увиђамо да је у њима самима извесно савршенство. То доприноси да упознамо односе и зависност међу појавама које их окружујуОво упознавање изазива суђење о њима. Тако се утиче цртањем на развијање моћи расуђивања, а преко тога на закључивање.

При општем се образовању највише полаже на развитак памнења и маште, наравно не занемарујући и друге духовне силе. Ова је велика важност маште по интелектуални развитак могла да да повода речима В. Ига: „Количина цивилизације се мери количином 'имагинација“. |

„Машта није ништа друго до премештање представа и појмова у свести, и у колико је то кретање активније у толико се на широј основи врши процес расуђивања. Јако активно уобра-

жење јесте неопходна принадлежност великога ума“ _(Ушински). Цртањем се утиче на развитак маште, јер када дете црта с природе, по сећању или „од себе“, његово је уображење стално напрегнуто, непрекидно активно ради и, наравно, изоштрава се. „Нормално пак развиће уображења — вели Елен Ке — има не само естетички но и етички смисао“.

Од интересантности у настави зависи: активна пажња и заузимање (заузетост за предмет), живост и пријатност при раду, лакоћа схватања и активно учествовање у раду (саморадња). — Цртањем, за које се, када се правилно обрађује, може рећи да мора