Учитељ

ЦРТАЊЕ 129

бити од интереса за ученике, утиче се на то да целокупан рад у школи, који има у својим појединостима и мање интересности, за децу постане примамљивији. Интересантна пак настава искључује употребу принудних средстава за одржавање поретка, што је пријатније и за наставника и за ученике.

„Уметност се уопште оснива на научним принципима и може се успешно извести само с познавањем ових приципа“ (Х. Спенсер). Уметничким се радом увиђа ова истина и на тај се начин ствара воља за упознавањем тих принципа — за образовањем. „Својевољни пак рад оставља сталну диспозицију за сличне радове. Тако се образују индивидуални вољни правци који дају карактеру тим сталнији тип што се мање ремети успех вежбања“ (Вунт).

Посматрањем предмета за цртање од стране ученика се потпомаже процес његова саморазвијања, ствара се навика исцрпнога посматрања. Поступак при коме се детету више прича и показује, слаби његово самообразовање, лишава га радости која прати успешан рад. Самостадно посматрање прате самољубље и самопоуздање: дух се навикава да се сам помаже, као што ће и даљеу животу морати да се помаже сам. „Човек који се сам у себе узда, следује својим сопственим мнењима девет пута од десет случајева, а човек који не верује сам себи девет пута не следује од десет случајева“ — каже Бен.

Вежбањем у цртању се добија једно важно помоћно средство за изучавање природе. Г. Панчић у своме чланку: „Јестаственица у основној школи“ вели: „Ко се учи јестаственици, ко жели да се јестаственичким знањем користи, томе је цртање исто онако потребно, као што је потребно писање ономе који се учи књизи.“ Важност што већега успеха у изучавању природе довољно је истакао Бакон својим речима: „Наука о природи је мати свима наукама.“

И с утилитаристичког гледишта посматрано цртање мора бити оглашено као корисно: „Нација која придаје цртању исто значење као читању и писању, у току полувека постаће најбогатијом нацијом у свету, јер развиће естетичкога укуса се пре свега огледа на радиности, а богатство се народа огледа на развићу последње.“ Или како вели Фенелон у своме Девојачком васпитању: Сликарство се може окренути код нас још најлакше на добро; у осталом оно има извесно право за жене: без њега се ручни радови не даду добро извести. Знам да би се они могли свести на просте радове који не траже никакве вештине, али, чини ми се, да код отмене жене треба заузети у исто време и руке и дух, желео бих да раде

УЧИТЕЉ 9