Учитељ

0 ДЕЧИЈОЈ ЛАЖИ 188

чица и вир, у којима смо се купали, чине нам се велика река и велики вир; здања, у којима смо бивали у детињству, чине нам се широка, висока и чак величанствена; шума у месту у којем смо провели наше детињство —- густом, страшном и т. д, А кад ми после дугог одсуства прођемо кроз наше родно место, тада нас порази више него скромна величина онога, што нам се у детињству учинило тако великим, и потпуно се разочарамо. Као да нас је неко обмануо, као да је неко подметнуо друго место нашег места рођења, или у њему учинио чудну промену. А међутим нико нас није обмануо, ми смо сами себе обманули, сами смо се променили: у детињству се гледа на околину једним очима, а у зрело | доба другим.

Једна девојка, која је још у детињству била одвојена од своје бабе, сећала се бабе тако живо, да ју је, вративши се после 20 година, познала одмах још из далека међу другим старицама, ма да за све време није видела ни њену слику. А кад је старица устала, девојка, која је дошла, била је поражена видевши жену · врло малог раста. У памћењу њеном задржала се слика жене високог раста. ·

Један немачки домаћин учигељ педантски је гонио свог петогодишњег васпитаника зато што је овај слагао тврдећи, да је његов отац врло, врло великог раста, међутим, у самој ствари, отац је био нижи од средњег узраста. Сирото дете извукло је и за јогунство, и за лаж, и за неуважавање учитеља. Но дете је признало, ма да с великим болом, да је неки други човек већи од његовог оца, али никако није хтело попустити да његов отац није велики. Ово је не само зато, што га је дете сматрало за великог, но још и зато, што, по детињем схватању, епитет „мали“ био је за оца врло погрдан. Разуме се да је учитељ чинио насиље на детињу савест, тражећи од њега оно, што је дете сматрало за неправду и увреду за оца.

Има још једна веома важна особина детињства, која често даје повод да се деца сматрају за лажљивце и онда кад она и не намеравају да лажу, а то је недовољна тачност и одређеност међу разним групама представа. Одрасли, већином, врло добро разликују снове и стварност, своје живе, но фантастичне, представе и ликове стварних предмета, у опште унутрашњи субјективни, само у представама и мислима, свет и објективни, спољашњи. Код деце све ове групе представа нису још довољно опредељене, често се мешају, услед чега се дешава забуна и дете се покаже као какав