Учитељ
188 УЧИТЕЉ
ПОЗДРАВНИ ГОВОР ЉУБОМИРА ЈОВАНОВИЋА
МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА
на ХХУШ Учитељској Скупштини.
Ваше Краљевско Височанство!
Ја Вас молим за допуштење да могу да испуним једну своју „дужност, да поздравим Скупштину Српских учитеља.
Ја то чиним са толико већом радошћу што видим да после "тридесет година рада српски учитељи дишу онаквим истим мла„дићским животом и оном истом вером у остварење идеала српских, са оном истом вером у важност задатака српског учитеља, са којом су и почели раду учитељском удружењу. Ја као данашњи преставник српске просвете могу уверити скупљено српско учи"тељство да високо ценим њин рад, њине заслуге за досадашњи постигнути напредак и њину способност за онај рад који нам и од "сад предстоји. Ја нарочито ударам гласом на оно што нас очекује, јер несумњиво да је значај основне школе у животу и развитку народа увек велики, увек неоцењив; али у исто време могу рећи „да је мало кад било оваких прилика, кад је значај народне школе у оној мери огроман, у оној мери непроцењив, какав је у данашњим нашим приликама.
Ја нећу говорити нарочито о националним приликама у нас, које су свима вама врло добро познате, јер ви тим духом, том душом народном у пуној мери живите. Ја ћу вам скренути пажњу „да ми стицајем прилика, и изван нас и у нама самима, морамо убрзаном паром, тако рећи, улазити из старог патријархалног живоча у нови модерни живот; ми то морамо по цену живота, по цену опстанка нашег извршити. Утакмица је међународна ве„лика; од те утакмице језа подилази и синове највећих народа светских, па како ли онда мора бити око срдаца преставницима српског народа»! Они морају бити испуњени свешћу да се мора данас све учинити да и најскромнију, тако да кажем, последњу снагу, снажицу српскога народа заложимо, да у том правцу убрзаним корацима стигнемо напредније народе од себе, како ћемо обезбедити и стећи боље место међу савременим народима. А да се то постигне, најпречи радник који има да ради на том задатку, на том културном изједначењу српског народа са средњеевропским и западним народима, јесте учитељ, И зато ја господо, који сам увек и у свакој прилици ценио рад и задатке српских учитеља, у данашњим приликама морам то ценити још више.
Основна школа је увек била предмет бриге и старања преставника српског друштва. Али, као што рекох, она данас мора у још јачој и још већој мери то бити. А кад погледам основну школу, ту налазим прво, као главног чиниоца у њој, оног мали"шана, ђака, кога имате да начините човеком. Он је предат вамау