Учитељ
О ДЕЧИЈОЈ ЛАЖИ 209
као да је то даљина од много миља и да никад неће моћи стићи на другу страну. Страх би се смањивао или ишчезавао ако би обилазио трг поред кућа, ако би га ко пратио, или чак ако би се просто ослањао на какав штап.
(Наставиће се)
П. Капћерев.
О ДЕЧЈОЈ ЛАЖИ.
Чешврши ступањ лажљивосши.
Виши степен дечије лажи јесу притворне дечије болести, када се деца, и ако су потпуно здрава, праве да болују од разних болести. само да би постигла жељени циљ.
Како су болести код деце исте, то је ову појаву тешко тачно испитати. Свакојако она није. реткост и врло често можемо се с њом срести. Лекари, који су нарочито обраћали пажњу на овај предмет, тврде, да се притворне дечије болести јављају свакодневно особито код деце из вароши. Сеоска су деца мање склона притворности, она немају за то ни довољно јаких побуда, немају у томе на кога ни да се угледају, а немају за то ни вештине. Градски живот, са својим сложеним условима и мноштвом различитих утисака, који се мењају и раздражују децу, погодно је земљиште за сваку врсту лицемерних дечијих делања, па и за претварање себе болесним.
Доба, када се деца почињу правити болесном, очевидно је, не може да буде много рано, јер, да се неко начини болестан, треба да испуни много услова: тачне и праве знаке, који одговарају току болести, њене спољашње знаке, знатна издржљивост у игрању улоге, често треба поднети и разне непријатности и напослетку треба имати у неколико глумачког дара. Због тога пре 5—6 година привидно болесних међу децом готово и нема, ма да су се поједини случајеви притворства посматрали и на деци од 4 године. Најчешће се притворне дечије болести дешавају у доба од 11. до 15. године; од 15. године њихов се број знатно умањава.!
1 Један случај притворне болести у четвртој години био је с једном девојчицом. Девојчица је била веома жива, окретна и лака. Неке особите рђаве особине није имала; ма да је у неколико била искварена. Да би уплашила своју матер, која је била веома осетљива, она се често претварала. Девојчицу нису никад кажњавали.
УЧИТЕЉ 14