Учитељ

212 УЧИТЕЉ Временом се наступ изменио. Једном, пошто је добро провео ноћ, после јутарњег чаја дечак је почео у лудилу да скаче по соби и | да баца на под све што је било на столовима, столицама и постељи. Кад је мати дотрчала у собу, он је стане уједати, бити, чупати и: успуза се на орман. Кад је ушао отац, дечак му скочи на леђа, затим се.баци на под и понова се почне по соби разметати, држећи се једном руком за груди а другом за главу. Наступ је трајао до 8 часова у вече, када је дечак посустао и заспао. Лекар,. кога су у помоћ дозвали, казао је да је дете сишло сума. Идућих. дана наступи нису били ослабили, још је при том своју матер грдио најпогрднијим речима, цепао на њој хаљине, уједао је и викао тако. јако, да је се чуло у суседству. Намучени родитељи напослетку се реше да га воде у болницу за умоболне. Кад је дечак видео да му ово ништа не помаже, лудило ишчезне и он призна да се претварао и обећа да ово више неће чинити, одмах оздрави и понова. пође у школу. Зашто се деца праве болесном» Она то обично чине у намери да себи прибаве какво задовољство, користећи се пажњом и. услугама околине, а избегну патње, незадовољства и непријатности. Четворогодишњој девојчици допало се да своју матер плаши лажном болешћу, она је само себи угађала, све је ради себе чинила,, чак се и болесном начинила. Деца се често праве болесна да би добила какву ствар, која ће их за време задовољити, на пример, играчку која им се допада; ђаци се често праве болесни да би се: ослободили каквог тешког и мучног задатка, да би се у болници. одморили и т. д. Једна једанаестогодишња девојчица годину и по се правила болесна, да има неки наступ несвестице, и једино на. тај начин она је себи присвојила неколико туђих ствари. Бојећи се: да ће, ако је случајно у присвајању туђих ствари ухвате, према. њој поступити строго, она је дошла на мисао, да ће јој бити указана милост ако знају, да је она ово учинила за време болести, несвесно. И гле, она се стално поче правити да је болесна. Девој-. чица што се правила да је нема, и што запет месеци није проговорила ни речи, овако је објаснила циљ свога претварања: она је приметила, да је отац према њој кад је болесна блажији него кад. је здрава, затим да јој укућани дају ситне новце и колаче за сваку реч коју би изговорила, мислећи да је њој врло тешко, па чак и мучно, да говори; напослетку, кад су почели да говоре да је пошљу у једну болницу у Стокхолму, она се још више претварала,. јер јој се прохтело да идеу Стокхолм и да види град.