Учитељ

196 у УЧИТЕЉ

ПО И А ПА ИАЕА Ор а

сталном, и непрекидном рашћењу важи пренет и на душевни развитак.

Само та душа код животиња није као човечја, није тога истог квалитета и природе, и у томе би ми могли учинити допуну антропоморфиста, то јест оних који узимљу да је душа у животиња као и она код човека, али у маломе (како је то покушао да протумачи још Плутарх све животињске радње по разуму њиховом).

Да не може бити исте такве природе и суштаства као у људи;. наводи нас та околност да верујемо. што извесне појаве, рецимо невероватно сложено уређење код мрави. тражи — према приро"дном разумевању човековом — сразмерну интелигенцију и дух и у свему осталом животу њихову, а то није случај. На пример, ко: има изванредно оштар вид и бистро око, али са тим не иде висина и разнолика умна вредност у њега, или, особито развијено чуло воњања ништа не смета керу — птичару да се не ваља и по: балези и стрвини...

Ближе определити ову каквоћу, наука, за сада, није кадра. Можемо рећи да је свест животињска борнирана, ограничена, а. човечја идеална, да се она разликује од човечје у томе, што нијеу стању да животињу доведе до увиђавности, да се помогне оруђем, справом, алатом у своме животу, и тако што: али се не може допустити да се на место ње узима појма о инстинкту, и одриче: душа и свест код животиња ...

Да сведемо.

Наш рођени живот мора нам бити свакад мерило по комећемо закључивати о сличним радњама других створова.

Не треба полазити од најнесавршенијега јављања психичких. функција, него обратно, од човека па наниже силазити на границу одакле почиње душевни живот.

Сви знаци живота нису у исти мах и знаци душевног стања.

Психичке функције су само један део појава “живота. Ако би ариписали душевну каквоћу и здравом куцању срца, дисању, кретању крвних судова, утробе, мишића, што се у највише случајева врши без икакве пратње наше свести, без нашега знања и воље,. то би онда морали приписати осећај и камену који пада. |

Тачно је узети, како Вундт' ради, да само они покрети, имају несумњиво карактер душевних појава живота који су спољашњи: израз вољиних радња. А непосредно дата субјективна ознака спо--

5 %

1 Рћузгојог. Раусћојодје. МТ Аш! 1 Ва. зене 50.