Учитељ

198 УЧИТЕЉ

бијег отпора. Решавање се код њих тешко завршује избором, а избор још теже радњом.

Воља је, на против, једно стање дефинитивно: она закључуједебату. Помоћу ње једно ново стање свести — изабрани мотив улази у наше „ја“ као саставни део, искључујући остала стања. Тако је „ја“ образовано на један утврђен начин. Код; несталних природа ово завршно стање је увек провизорно, то јест оно духовно „ја“ које „хоће“, тако је непостојано; да је и најнезнатније стање свести, које се појави, у стању да га модификује, да начини од њега друго. Стање образовано у једном тренутку нема никакве отпорне снаге у моменту који за њим долази.

У тој суми свесних и несвесних стања, која у сваком тренутку представљају узроке хтења, најмања је улога индивидуалног карактера, док је улога спољашњих околности највећа. Овим смо поново дошли на ону нижу форму воље, коју смо раније проучавали, а која се састоји у ономе „нек иде како иде“.

Исто тако не треба никад заборавити да хтети значи радити. и да је хтење прелазак у радњу. Ограничити вољу, као што је понекад рађено, на просту одлуку, то јест на теориско потврђивање да ће нешто бити учињено, то значи држати се апстракције. Избор је само један тренутак у вољном процесу. Ако се не заврши преласком у радњу, непосредно или у потребном времену, онда у њему нема ничега више што би га разликовало од једнелогичке операције духа. Тада он личи на писане законе који се: не примењују.

После ових напомена уђимо у паталогију. Све болести воље. поделићемо у две велике врсте, према томе да ли је воља само. ослабљена, или са свим ишнмезла.

Ослабљења воље сачињавају најважнији део њене патологије; она показују покварен механизам. Ми ћемо их поделити у две групе : | А

1. Ослабљења услед недостатка подстицаја ;

9, Ослабљења услед прекомерности подстицаја;

· 3. Засебно ћемо испитати, због њихове важности, ослабљења вољне пажње.

4. Најзад под насловом „Влада ћуди“, проучићемо. једно нарочито стање, у коме воља никад не успе да се образује, или сеобразује само случајно.