Учитељ

264 МИ ТВ Љ

заклетва. Сваки ђак основне школе при пријему и првом ступању у школу заклиње се овако: О

„Заклињем се да нећу никада дрво и цвет својевољно уништити, свечано обећавам, да нећу на кућни и школски под пљувати или зграде кварити и штетити;. тако исто се обвезујем да ограде од врта или зграда нећу кварити; нећу никад хартију или отпатке од јела на улицу или на другим јавним местима бацати; према сваком човеку бићу до крајности учтив; тице ћу штитити, њихова гнезда чувати; туђу својину ћу поштовати као и своју; још обећавам да ћу веран и исправан грађанин земље бити.“

Сличну заклетву полажу ученици и при ступању у гимназију.

Тако у Америци! А код нас! Још се не може да организује ни друштво за заштиту деце, која су, у погледу васпитања, напуштена или упућена погрешним и убитачним правцем. Јов. М. П.

ж

Будимпешта у одбрану својих учитеља. Угарски министар просвете забранио је, својом наредбом, будимпештанском учитељу Евгену Вернеру уређивање „УЧИтеља“, органа Земаљског Савеза Мађарских Учитеља. Изненађен овом незаконитом радњом министра просвете, Вернер је са својим заступником био код будимскога начелника, те се с њим и са сенатором Гезом Фестетићем подуже саветовали о томе; да ли ће будимпештански сенат замерити Вернеру, ако и даље буде уредник листу „Учитељу“. После подужег саветовања, сенат је изрекао, да је министар својом наредбом, без питања престонице изрекао суд над престоничким учитељем, повредио престоничку аутономију, јер је учитељу у престоници првостепена дисциплинарна власт сенат. Решено је, да ће сенат устати у одбрану престоничке аутономије, а учитељу Вернеру је остављено на вољу, да и даље урећује лист или да се одрекне уредништва. Учитељ Вернер се одлучио, да и даљи уређује лист учитељског савеза, и то је пријавио престоничком сенату. И сенат је одржао победу, Вернер и данас уређује Учитеља. Јов. М. П.

=

Дечји судови. По угледу на америчке основне школе, у Енглеској су, на понеким местима, завели по основним школама тако зване дечије судове, у којима мали ђаци суде и расправљају мале, ситне кривице својих другова. Та је установа показала врло добре резултате. |

На тој основи сад се чине многобројни покушаји, да се деца у школама науче сама међу собом одржавати ред и узајамно утицати на поправку рђавих навика и и обичаја. Кад н. пр. учитељ изађе за неко време из школе, остави најнемирнијега ученика и стави му у дужност, да забележи свакога ђака, који се у одсуству учитеља буде добро владао. Обично тај ђак врло савесно испуни своју дужност.

Немирна се деца упитомљавају кад имају да чувају и пазе на мање ученике.

Нема сумње, постижу се добри резултати и на тај начин, што се лоши ученици употребљавају да уче оне, који и од њих мање знају. Тиме се и они поправљају, а и своје мале питомце одиста нечему науче.

Тежња је ових нових метода, да код деце развију извесне особине самосталности, да у њихове душе усаде осећања благости и да им истакну опасност од рђавих погрешака, Тако радећи деца мало по мало мењају своју природу и постају боља.

Јов. М. П.

Бр о